Romani o usvajanju

Meni je jako žao što ovoj temi ne mogu da dam naslov „knjige o usvajanju“. Ali na našem tržištu nekih konkretnih knjiga o vaspitanju usvojene dece – nema. Nemojte da mislite da takvih knjiga nema uopšte – u svetu ih postoji mnogo. Ali naši izdavači ne nalaze valjda za shodno da prevedu bilo koju od tih knjiga. Valjda smatraju da je naš broj mali i da im se neće isplatiti. Dok sam čekala na usvajanje ja sam imala običaj da idem po knjižarama i tražim knjige o usvajanju, o odgajanju usvojene dece. Posle belog pogleda prodavca ili prodavačice odgovorio/la bi mi da nema takve knjige. Time sam htela da postignem da imaju osećaj da se takve knjige traže ali nije mi pomoglo da nadjem bilo kakvu knjigu. Postoje neke knjige sa delovima o usvajanju. Npr najnovija knjiga Spoka (dopunjena člancima saradnika koji se odnose na savremeni svet) imate deo o usvajanju. Iako je ta knjga vredna da se inače ima, obuhvata mnoga pitanja roditeljstva i svega i svačega što vam može zatrebati kao roditelju (povrede, bolesti i sl) samo zbog usvajanja ne morate da je kupujete. To su osnovne stvari, mnogo detaljnije već imate na našem blogu.

Pošto znači iz gorenavedenih razloga ne mogu da pišem o konkretnim, praktičnim knjigama koje vam mogu pomoći u odgajanju deteta ova knjiga je o romanima. Ovi romani su po mom izboru, knjige koje su mene dotakle ili ih smatram korisnim po nekom pitanju usvajanja, za vaše dalje razmišljanje… No to nisu stručne knjige, i same mogu imati neke predrasude prema usvajanju ili biti napisane ne toliko ubedljivo ali to ću već napisati u komentarima o samim knjigama. Ja volim da čitam knjige sa ovom tematikom te ako ste čitali nešto što možete da preporučite napišite u komentarima svakako.

Dete zvano to – Dejv Pelcer

Ovo je knjiga koju vam svakako preporučujem da pročitate jer je njen kvalitet u tome što je to istinita priča. Ono što vam garantujem je da ćete se potresti jako i da nećete moći da je zaboravite. To je knjiga o zlostavljanju. Ne možete da shvatite šta je majka spremna da uradi svom detetu. Ja sam je čitala sve do jutra iz nerealnog straha da ako tu stanem dete se nikada neće spasti od tog monstruma. I neprestano sam plakala… Nemojte misliti da je poruka knjige negativna, naprotiv. Dejv Pelcer je uspeo da se izvuče iz pakla zlostavljanja. On danas pomaže deci žrtvama zlostavljanja. Evo i jednog odlomka koji to ilustruje. „Verujem da je važno da ljudi znaju da šta god ležalo u njihovoj prošlosti, svoju tamnu stranu mogu da prebrode i upute se ka svetlijem svetu. Možda je paradoksalna činjenica da bez zlostavljanja u prošlosti ja danas ne bih bio ono sto jesam. Zbog mraka u mom detinjstvu ja duboko vrednujem život. Imao sam dovoljno sreće da preokrenem tragediju u trijumf. Ovo je moja prica.“

Vanredno stanje

Nakon ove potresne ispovesti da vas razveselim. Ovo je vesela knjiga o čekanju na usvajanje, razgovorima sa socijalnim radnicima, uzimanju preporuka. Iako je napisana humoristično možete da steknete i neki utisak kako proces dobijanja podobnosti izgleda u Irskoj a nije ni kod nas mnogo drugačije. Kod nas se u većini centara ne traže preporuke ali ima njih par koji su preuzeli i taj metod. Na kraju knjige glavna junakinja saznaje da je u drugom stanju pa je sledeća knjiga o tome a treća je opet o usvajanju deteta iz Rusije. Tu treću ni ja nisam još pročitala ali kada pročitam pisaću u komentarima.

„Brat i sestra“ Džoana Trolop

Ovo je knjiga na koju sam mislila kad sam rekla da knjige imaju neuverljivost. Tema je dobra. Radi se o nebiološkom bratu i sestri koji kreću u potragu za biološkim majkama. Tu se javlja sad razlika u njihovim pogledima, u njihovim pričama. Ali nekako je meni delovalo da je spisateljica sama van priče o usvajanju – možda grešim. U svakom slučaju bih je preporučila za čitanje ipak naročito roditeljima sa više dece.

Dokaz raja – Dr Iben Aleksander

O ovoj knjizi sam pisala već posebnu temu ali pošto je smatram značajnom da je i ovde spomenemm. Glavni kvalitet je opet da je to istinita priča pričana iz ugla usvojenog deteta. Kao usvojenog roditelja knjiga će vas sigurno uznemiriti. Radi se o poznatom neurohirurgu koji je imao divnu usvojenu porodicu, divnu svoju porodicu, suprugu, decu a njegova kriza nakon odbijanja bioloških roditelja da ga upoznaju trajala je sedam godina i bila vrlo duboka. Ko zna kako bi se i završila da se nije situacija preokrenula i oni promenili taj stav. Ali mi ne znamo šta čeka našu decu u njihovim potragama. To je meni bio prvi korak u sagledavanju da možda ono što nas uče u školama roditeljstva o pukom zaokruživanju priče nije istina. A iz toga je proizašlo pitanje šta raditi ako se može išta raditi…

Preljubnici – Vida Ognjenović

O usvojenoj devojci koja sa osamnaest godina saznaje da je usvojena i kako je to uticalo na njen dalji život… Ovo nas lično ne pogadja jer mi odgajamo decu sa saznanjem da su usvojena. Ali može samo da nam potvrdi zašto je to pravilno.

Beli oleander

To je knjiga koju sam čitala pre mnogo godina ali i danas mogu da je se setim. Čitala sam da postoji i film ali oni koji su ga gledali kažu da je knjiga bolja. To je film o odnosu biološke majke koja je ubila čoveka i njene ćerke koja ide po nizu hraniteljskih porodica. Ono što je nama mislim tu značajno je oslikavanje drugačijeg vidjenja stvari koje isto može da vas izbaci iz uobičajenog. Ali i treba da vas izbaci, vi niste samo roditelj – vi ste usvojeni roditelj, nemojte to da zaboravljate prvenstveno zbog vaše dece. Kakve god bile priče bioloških roditelja naše dece, oni su ti drugačiji. Nekako je meni ako postoji neka opštost mi – oni to u onom smislu praktično – idealističko. Ne mora biti uvek tako crno/belo ni sasvim izraženo ni uvek izraženo… Ali hteli mi to da priznamo ili ne mi se snalazimo u ovom i ovakvom svetu dok za biološke roditelje znamo da bar u jednom trenutku svog života to nisu mogli, odatle izvlačim tu uopštenost, mada se u svakom pojedinačnom slučaju može pokazivati kao ne sasvim tačna.

Dvojnice – Tes Geritsen

Ovo je krimić i čitajte ga samo ako inače volite krimiće. Ja ih obožavam. Tes Geritsen je moja nova omiljena spisateljica nakon Agate Kristi od koje sam valjda sve pročitala. U ovoj knjizi ona se bavi opet nasledjivanjem. Doktorka koja se bavi patologijom saznaje da su njeni biološki roditelji i brat ubice koji isecaju ljude. U jednom trenutku njena biološka majka kaže da eto i ona nije pobegla od nasledja, i ona seče leševe. U tom smislu se knjiga opet bavi nasledjivanjem. I sama doktorka se u jednom trenutku pokoleba je li ona slična tim ubicama koje je pomagala da policija uhvati a koji su se ispostavili kao njena biološka porodica. Pa zaključuje na kraju da ona veze sa njima nema, ima utoliko što jesu to što jesu, što je tu preciznost nasledila i što radi posao koji ne može da radi svako. Ali sasvim je različita njena pozicija lekarke, na strani pravde nego njihova na strani zla. Ova knjiga je na neki način oda usvajanju.

Sastanak sa smrću – Agata Kristi

Pošto sam pominjala Agatu Kristi da izdvojim i jednu njenu knjigu koju posebno volim. Ali čitajte je samo ako volite Agatu Kristi, ne specijalno zbog usvajanja. Naime Agata Kristi je pomalo razočaravajuća vezano za usvajanje.Tu ona ne odmiče dalje od stereotipa koliko su god u drugim pogledima njene knjige maestralne. Možda je to zbog vremena u kome je živela. U ovoj knjizi usvojena majka je tiranka. Ne shvata prave potrebe usvojene dece i oni se u pravom smislu osete slobodnim tek kad ona biva ubijena. Tu možda može opet da se vidi važnost obraćanja pažnje na ono što deca jesu kao i pogrešnosti da se usvajanje povezuje sa humanošću.

Bilo je još romana koje sam ja čitala a da su vezani za usvajanje ali čim sam se ovih prvo setila ostavili su najizrazitiji trag… Koje biste romane vi preporučili?