Usvajanje

Početak » Usvajanje kroz umetnost » Slikovnice o usvajanju

Slikovnice o usvajanju

Kategorije

Kategorije

Kod nas postoje samo dve slikovnice koje se bave baš usvajanjem. Ako pronadjete još neku javljajte odmah. Za razgovor sa malim detetom, za razvijanje njegove svesti o usvajanju i mogućnosti da postavi pitanje su slikovnice vrlo značajne. Opisaću vam ukratko obe slikovnice koje mislim da svaki usvojeni roditelj treba da ima. Odlične su, samo eto – da ih je više… U ovom članku pisaću još o nekim knjigama koje se meni čine značajne i koje ne objašnjavaju usvajanje direktno ali mogu biti povod za razgovor.

Medvedić Srećko

Ova slikovnica namenjena je sasvim ranom uzrastu, možete da je počnete da čitate kad dete ima i oko tri godine. Ona opisuje kroz priču ceo proces usvajanja. Mama medvedica Milica i tata medved Dobrica usvajaju meče Srećka. Na deci pristupačnom nivou se objašnjava kako su oni želeli dete, upoznali Srećka, kako se prilagodjavao, došao sa njima. Objašnjava se pojam drugog rodjendana. Zatim radost zbog Srećkovog dolaska, njegova soba, upoznavanje drugara. Viktor je posebno voleo kad Srećko na kraju da šapicu mami, šapicu tati i tako šetaju zajedno. Neka deca čini mi se većinom devojčice već pri prvom čitanju su prepoznale i rekle – ja sam medvedić Srećko. Viktor ne, to je povezao ili bar rekao nakon što smo čitali knjigu mnogo puta. Imao je period kad je svako veče tražio tu knjigu i one kad neće uopšte da je čita mesecima. Naravno mi smo pratili njegove želje. U početku je postavljao sasvim nevažna pitanja a tek prilikom poslednjeg čitanja knjige je upitao za biološke roditelje. Naravno, svako dete je posebna priča i na svoj način će pitati, komentarisati… Možda je i Viktor povezao davno da je to priča vezana za nas, verovatno jeste ali nije hteo da komentariše da je on medvedić Srećko.

Zašto sam usvojen/a?

Ovo je knjiga za malo stariju decu. Koliko stariju zavisi od pitanja deteta. Sećam se da sam ja komentarisala sa drugim usvojenim mamama da je to knjiga za decu preko četiri godine a evo mi stigosmo skoro do šest i još nijednom je nismo čitali. Baš sam je ja jutros pročitala opet i podsetila se kako je sjajna, samo još da i Viktoru krenem da čitam. Knjiga opet na deci pristupačan način objašnjava usvajanje ali sad već na direktan način. Nema mečića i slično nego se radi o nama. Pojašnjava se da deca najčešće odrastaju u porodicama u kojima su rodjena ali da za usvojenu decu porodica u kojoj su rodjeni razlikuje se od one u kojoj odrastaju. Govori se da biološki roditelji nisu mogli da se brinu možda jer su bili premladi ili je jedno umrlo ili su oboje umrli. Ali su usvojeni roditelji jako želeli dete, sada smo mi porodica i to se sve predstavlja kao sjajno. Onda se govori o mnogo usvojene dece na ovom svetu. Razjašnjava se zašto roditelji viču i da to što je usvojen ne znači da nema nikave obaveze ili da treba da se uobrazi. Takodje da usvojeno dete može zamišljati da je njegova biološka majka poznata balerina a biološki otac poznati lekar no najverovatnije oni su sasvim obični ljudi. Na kraju su pitanja koja su deca postavljala- da li usvojeni roditelji mogu da ih vrate, da li oni mogu da odu, da li mogu da saznaju nešto o biološkim roditeljima itd. Mislim sjajno… Javljam kad to počnemo da čitamo, verovatno ćemo isto kao nekad medvedića Srećka čitati više puta.

Još dve knjige…

Sledeće dve knjige nisu o usvajanju ali vam ih preporučujem jer će dete kroz njih dobijati neku širu sliku koju mu kasnije može vezivati i za usvajanje…

Žabac i stranac

Ova knjiga objašnjava zašto postoje predrasude prema strancima, objašnjava kako nastaju, kako deluje grupa, kako deluje nešto promišljeniji pojedinac, kako se pokazuju besmislenim i nestaju… Sve to na dečijem nivou. Sjajna je. Tu Viktor postavlja već direktna pitanja uvek me pita zašto ovo zašto ono… Što opet pokazuje koliko je važan taj indirektni pristup. Kad se on savlada lako ćemo stići do direktnog.

Svi smo rodjeni slobodni

To je zapravo Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima prilagodjena dečijem uzrastu. Sve je propraćeno zanimljivim slikama što takodje bar Viktorovu pažnju privlači. Kroz nju možete upoznati dete sa ljudskim pravima a i pokrenuti razne druge razgovore. Naročito će vam slike biti od pomoći jer npr pojam pravde možete da objašnjavati pomoću vage kojoj su na jednoj strani devojčice, na drugoj dečaci, deca raznih boja i teže isto simbolizujući da pravda treba da je ista za sve.

Bajke

Poznate bajke vam takodje mogu biti od koristi ako imaju neke motive koje možete povezati sa usvajanjem. Prva knjiga koju smo mi kupili Viktoru i doneli kod hraniteljice i pročitali mu je bio Petar Pan . To je istovremeno i prva knjiga koja mu je ikad pročitana, jedva dodjosmo do kraja iako je imala samo nekoliko strana. Naravno danas čita mnogo složenije verzije te knjige ali od početka je fasciniran izgubljenim dečacima. Knjiga o džungli u kojoj Mogli odrasta sa životinjama. Dok su uspomene na hranitelje bile još sveže Viktoru su se oči redovno punile suzama kad Mogli odlazi iz džungle u ljudsko selo. Pinokio koga je Djepeto napravio, tu sam ja posebno insistirala da Djepeta nazovemo ocem. Tu je i Hajdi čiji su roditelji umrli pa je prvo sa tetkom pa sa dedom, Bambi čiju majku ubiju. E sad priče koje ja smatram negativnima su one sa maćehama jer su i one nebiološke mame a predstavljene su kao zle, mrze decu itd itd. Kad sam čitala Snežanu i Pepeljugu ja sam obavezno umesto maćeha govorila kraljica. Ipak bih ponekad rekla maćeha ali sam Viktoru objasnila značenje te reči kao druga žena njihovog oca. Koliko su reči kad se mnogo ponavlja moćna vidim i kod odraslih ljudi koji sasvim podržavaju usvajanje ili donaciju jajne ćelije ali će se rasplakati nad sudbinom žene koja je majka detetu koje njen muž ima iz prvog braka. Pa je li to baš tolika razlika da je jedno za smeh a drugo za suze? 😉 I još jedna knjiga koju Jovan i ja smatramo izuzetno negativnom a Viktor je obožava su Ivica i Marica. Jovan i ja tu moramo da iskritikujemo biološke roditelje, ostavljaju decu u šumi a kad se vrate sa parama oduševljeni. I Viktor se smeje kad mi ogorčeni protestujemo što nam traži tu knjigu da čitamo a on kaže da je voli zbog toga što voli kućicu od slatkiša. Inače u nekim verzijama biološka majka je pretvorena u maćehu naravno, a otac kao naivan pa ga žena nagovorila dva puta da ostavi decu u šumi. Opet predstavljanje nebiološkog roditeljstva kao negativnog uz mizoginiju tako da ja i u toj verziji ostavim njih da su biološki roditelji 😀

Da li vi preporučujete neku slikovnicu?

zasto us


32 komentara

  1. Daca kaže:

    Ima li pdf verzija knjige Zašto sam usvojen/a?

    Baš me zanima da je pročitam.

    Sviđa mi se

  2. simona32 kaže:

    Ja je nisam videla… Mogu kad budem kod kuće da prekucam neke delove (ja naravno kuckam članke sa posla 😀 ). Ima li neki deo koji te posebno zanima? Inače kad sam čitala moj tekst sam zaključila da je knjiga izgubila tu lakoću i jednostavnost kojom je napisana kad sam ja ja prepričala… tako i da ne bi bilo loše da vam ponešto prekucam kao ilustraciju…

    Sviđa mi se

  3. tatajovan kaže:

    Odlična tema. Meni su te knjige prelepe i stvarno mislim da dosta pomažu i da će tek pomoći. Voktor je jedno vreme voleo tog medvedića Srećka, da bi je posle ignorisao. Mislim da će je svaki sledeći put sve ozbiljnije i ličnije shvatati. Nadam se i uz sve više pozitivnih emocija.

    Liked by 1 person

  4. Struzzo kaže:

    Mi, mali mnogo volimo bajke i to najvise citamo, neke po hiljadu puta… Volimo Bambija, Pinokia, Knjigu o Dzungli, Petra Pana (tu ima previse razlicitih verzija pa najslabije povezujemo sa usvajanjem, zapravo tu je nasem sinu najzanimljiviji deo sa Kapetanom Kukom), Ruzno Pace (ja tu uvek istaknem da ga mama labudica usvaja na kraju, ne naglasavam to da je odbacen od pacije porodice vec da je neshvacen…), Palcica (takodje moze odlicno da se poveze sa usvajanjem).
    I Struzzolino takodje obozava Ivicu i Maricu zbog vestice (poceo je da voli nadrealna bica i nevaljce) i naravno zbog kucice od slatkisa. Vec sam pisala na Kutku da tu bajku malko modifikujem… pod modifikovanjem smatram i kad nesto ne kazem, npr. u Snezani ne govorim maceha vec zla kraljica. I Snezanu obozava i ta zajednica patuljaka i Snezana je svojevrsna usvojena zajednica. 🙂

    Liked by 1 person

  5. simona32 kaže:

    Zaboravih Ružno pače. I to je sjajna knjiga ali Viktor nije hteo često da je čitamo. Mada ga tu razumem jer i meni je kao maloj to bila mnogo tužna priča. I Mala sirena je priča o različitosti mada nije vezana za usvajanje. Petar Pan i meni nije povezan sa usvajanjem ali ima decu koja žive sama i slobodna, to su Izgubljeni dečaci i Petar Pan i zadovoljna su i onu koja žele da se vrate roditeljima. Ja kao mala sam obožavala tu priču a naročito Vendi iako je ona zapravo jedan dosadan lik… I Viktor je jako voli ali eto njega fasciniraju Izgubljeni dečaci…

    Sviđa mi se

  6. simona32 kaže:

    Evo napisaću neke odlomke iz knjige „Zašto sam usvojena“. Ipak uzmite u obzir da knjiga sasvim drugačije izgleda kad se čita u celini.

    „… Sada dolazimo na ozbiljan deo.

    Ozbiljan ne znači nesrećan. Samo važan. Važan za tebe.

    Stvar je u tome da ponekad ponekom može da se dogodi da se rodi u jednoj, a živi u drugoj porodici.

    Rekao si ŠTA?

    Dobro, ponoviću. Ponekad porodica u kojoj je dete rodjeno nije ta ista koju ima sada.

    Hmmmmm…. to svakako zvuči ozbiljno!

    Ima toliko mnogo različitih okolnosti koje su mogle da se dese da ih ne bismo mogli sve nabrojati ni u knjizi deset puta većoj od ove.

    Ali hajde da razmotrimo neke mogućnosti.

    Na primer: možda su tvoji biooški otac i majka bili toliko mladi /seti se – tada si ti bio beba/ da nisu umeli da ti pruže neophodnu negu i pažnju jer su i sami bili deca, a pred njima je bio još dug period odrastanja.

    Smešna pomisao! Ko bi voleo da o njemu brinu dvoje druge dece?

    Ili, tvoja biološka majka ili tvoj biološki otac ili možda čak oboje su umrli. To je vrlo tužno, zar ne?

    Ovo su samo dva od mnogo razloga zašto roditelji koji su ti dali rodjendan nisu ovi isti koje imaš sada.

    Sve to znači da si, ako si usvojeno dete, postao član svoje porodice na drugačiji način nego da si samo rodjen u njoj.

    Ti si bio željen od nekoga veoma, veoma mnogo.

    Oni su želeli baš tebe!

    (Nije loš izbor! Vrlo pametno s njihove strane!)“

    Liked by 1 person

  7. simona32 kaže:

    „Ti nisi jedino dete koje je ikada usvojeno. Milioni ljudi su usvojeni. Ti čak možda imaš i prijatelje koji su usvojeni.

    Ili su možda tvoj brat ili sestra usvojeni.

    Ima mnogo poznatih ličnosti koje su takodje bili usvojene.

    Dva bivša predsednika SAD su bili usvojeni kao deca: Herbert Huver i Džerald Ford.

    Ali većina ljudi koji su usvojeni nisu tako poznati.

    Tako, na neki način, biti usvojen je kao i pripadati nekom velikom klubu! … „

    Liked by 1 person

  8. simona32 kaže:

    Šta ako se ne svidjam mojim roditeljima? Mogu li da me vrate natrag i uzmu drugo dete?

    Ne dolazi u obzir! Usvojenje je zauvek. Zakoni su vrlo strogi po tom pitanju. I ne zaboravi – tvoji roditelji su te usvojili jer su baš tebe želeli.

    Pretpostavimo da se ja naljutim i promenim svoje mišljenje?

    Žao nam je. Oni su tvoji i ti si njihov, i tu ne može više ništa da se menja.

    Liked by 1 person

  9. simona32 kaže:

    „Šta ako bih želeo da znam više o svojim biološkim roditeljima?

    Tvoja radoznalost je normalna. Razgovaraj o tome sa mamom i tatom. Ponekad u svojoj mašti ti zamišljaš da je tvoja biološka majka poznata balerina, a tvoj biološki otac čuveni lekar. Mnogo je verovatnije da su to ipak sasvim obični ljudi.

    Kad odrastem, hoću li i ja da usvojim dete?

    Kad odrasteš, sam ćeš odlučiti.

    Zašto su mi roditelji rekli da sam usvojen?

    Želeli su da budu otvoreni i pošteni prema tebi, baš kao što očekuju da ćeš i ti biti takav prema njima.“

    Liked by 1 person

  10. Daca kaže:

    Zanimljivo…S obzirom da je namenjeno za školski uzrast ( pretpostavljam ) lepo je to napisano.

    Mada kad se pomenu prekid usvajanja..Da, kada se zasnuje usvojenje ne može se prekinuti, mada…Pravno gledano ima dva slučaja gde se usvojenje može poništiti ( naknadno utvrđivanje nepotpune ili falsifikovanje dokumentacije ili tzv. zabludom jednog od usvojitelja je došlo do pristanka na usvojenje, npr primoranjem, prevarom i slično ). Znam da ovo nema konkretno veze sa gore pomenutom knjigom, nego eto nek i ta informacija stoji na blogu, ako nekog zanima. 🙂

    Ah, da, pošto se u praksi nažalost dešava ( srećom ne često ) i da usvojeni roditelji ponovo vrate dete u dom, tim činom se usvojenje ne prekida u potpunosti, odnosno prezime deteta ostaje isto kao kog usvojitelja i ne može se više nikad promeniti ( bar je tako bilo po starom zakonu, mislim da u tom domenu promena bilo nije ) Eto da ne davim ja više o pravnim zavrzlamama, ovo je ipak lepša tema….:)

    Sviđa mi se

  11. simona32 kaže:

    Mi pročitasmo sinoć knjigu po prvi put. Odlično je prošlo. Pišem sa tel a kad budem imala komp pisaću detaljnije.

    Sviđa mi se

    • simona32 kaže:

      Daco, pisala sam da je po proceni mama knjiga za preko četiri godine. Do škole svakako. Znaju da su usvojeni i ne treba da i u ostalom žive u nekim tajnama. Meni je čitanje donelo olakšanje a deluje i detetu. Pisaću i u narednom periodu kako to sve dalje teče.

      Sviđa mi se

  12. simona32 kaže:

    Evo me na kompu a na alternativnim pogledima ću pisati zašto jutros nisam imala komp…

    Knjiga tek sada mislim da je odlična. Meni je bilo bzv što malo malo pa ponavljaju da su roditelji usvojitelji (ja sam to čitala usvojeni roditelji) posebna vrsta roditelja, pa oni vole samo tebe, pa izabrali samo tebe… ali kad se čita to je baš taman. Dete na prvo čitanje ne može ni da pohvata sve a taman kad malo nešto kažu uznemirujuće ide to… Mi smo pročitali celu knjigu, Viktor je bio malo uzbudjen tokom čitanja i neposredno posle ali kasnije ništa niti danas. Nikakva pitanja nije postavio ali ja to nisam ni očekivala. Samo sam ga ja pitala ima li on nekog usvojenog druga i naveo je Lepotana. Ima i na nekoliko mesta da se postave pitanja mami i tati o svemu što nas interesuje pa sam ja rekla da Lepotan dosta pitanja postavlja pa dosta i zna o usvajanju a da naravno i on uvek slobodno pita sve što ga interesuje. Nešto mi nije delovao iznenadjen, kao da su Viktor i Lepotan već nešto pričali o tome mada nam nijedan nije prijavio… Uglavnom sticajem okolnosti koje ću opisati na drugoj temi spavao je noćas sa mnom što je dobro nakon malo većeg zalaženja u celu priču, pustila sam ga da se mazimo, da kasno legnemo, ionako je vikend. Tako da mislim da je sve dobro ispalo. Takodje bila je neobična pojava da je poljubio muža sam, obično ga on nagovara pred spavanje da se poljube ili samo Jovan Viktora poljubi. Danas ništa oko toga nismo pričali no mislim da smo ipak odmakli u razumevanju priče koliko toliko… Naravno ta knjiga treba da se čita više puta da bi detetu postala sasvim jasna, tako je bilo i sa medvedićem Srećkom ali kad se jednom pročita lakše ide, znamo šta nas u knjizi očekuje…

    Daco,
    znam ja to što se pravnog dela tiče, ali to su neki retki slučajevi koji nikog od nas neće zadesiti. Pa ja znam i za slučaj da se biološka majka pojavila u školi deteta, pisala sam o tome. Ali mislim da nema potrebe zamarati i plašiti decu time što ni neki odrasli ne znaju, tek eventualno ako su roditelji kao u slučaju te devojčice prinudjeni na neko dodatno objašnjavanje. Ja bar to neću spominjati bar do Viktorovog teen doba ili odraslog već kako nam budu išli razgovori. Mislim da je poznavanje sopstvene priče značajno za decu i zbog njih samih i zbog eto razgovora sa prijateljima i zbog razgovora sa onima koji imaju predrasude… ali sad neki detalji koji jedva da se ikome ikad dese i koje i odrasli kažem retko znaju mislim da je nepotrebno za njih i da može samo da ih optereti.

    Liked by 1 person

  13. simona32 kaže:

    Večeras mi Viktor priča priču o Elzi i jedanaest labudova (pre neki dan smo gledali crtani). I kaže:“Došla je nova mama i ona je bila zla…“ Ja se brzo ubacim i kažem „A ne, da je bila nova mama bila bi dobra, to je bila maćeha ili kraljica“ 😀 Mislim nije fer ni prema maćehama što ih tako ocrniše u svim bajkama ali šta ću, ne smem da dozvolim da „novu mamu“ povezuje sa zlom… Inače baš pre neki dan mi je Viktor rekao:“Ti si nova mama!“ I ja opet pomislim da je nekako počeo da shvata usvajanje, razmišlja o tome…. kad on kaže „Imaš novu frizuru…“

    Liked by 1 person

  14. simona32 kaže:

    Da li ste znale za ovu knjigu/seriju? Odmah krećem u potragu za njima…

    „Roman Trejsi Biker u glavnoj ulozi (2006) opisuje događaje između onih opisanih u Priči o Trejsi Biker i Čik ako smeš. U njemu pratimo Trejsine dogodovštine dok čeka preseljenje kod Tine, ali i dalje priželjkuje da se mama vrati po nju ili da je barem obiđe za Božić. Trejsi dobija glavnu ulogu u školskoj predstavi po Dikensovoj noveli Božićna priča i toliko dobro glumi Skrudža da, po prvi put u životu, dobija podršku šire okoline, sve dece iz škole i Doma. Odrasla kao dete pod starateljstvom države, Trejsi je navikla da je dočekuju s predrasudama i oprezom, i sada pokušava da se snađe u novim okolnostima, ali pokazuje da ume predano i bespoštedno da se posveti zadatku. Čak će zarad predstave pomoći i svojoj smrtnoj neprijateljici Marti Litlvud, zbog koje je zamalo izgubila ulogu. Iako joj je mama i dalje slaba tačka, iako neprestano nalazi izgovore i opravdanja za nju, Trejsi povremeno skupi hrabrosti da se suoči s istinom. Upravo u trenucima kad prihvata poraznu i bolnu stvarnost o svojoj majci i sebi kao napuštenom detetu, Trejsi Biker odrasta. Suočavanje s realnošću bolan je ali neophodan proces u odrastanju svakog deteta. U slučaju napuštene dece, razoran je: ako te ni rođena majka neće, ko će te ikada voleti? Pravdajući mamu, Trejsi zapravo dokazuje sebi da je vredna ljubavi. Srećom, zahvaljujući Tininoj i Piterovoj bezuslovnoj odanosti, Trejsi otkriva da je zapravo okružena ljubavlju, i uči da prihvati sebe i druge onakve kakvi zaista jesu – ni nalik njenim idealizovanim maštarijama, ali ipak svako izuzetan po nečemu. Ma koliko se ova knjiga nosila sa dirljivim i teškim temama, njom preovlađuje veseli, duhovit i optimističan ton. Spisateljsko umeće Džeklin Vilson zaista je na vrhuncu u knjigama o jednoj jedinoj, neponovljivoj Trejsi Biker.“

    http://www.detinjarije.com/poklanjamo-vam-knjigu-avantura-omiljene-junakinje-dece-sirom-sveta/

    Sviđa mi se

  15. simona32 kaže:

    Evo ovde ih ima http://www.knjizare-vulkan.rs/search.php

    a nadjoh i seriju… jedino je za malo stariji uzrast od 9 do 12

    Sviđa mi se

  16. snedra88 kaže:

    Prošle nedelje sam prvi put našem sinu pročitala knjižicu „Zašto sam usvojen(a)? Pažljivo me je slušao. Najsnažniji utisak je ostavila ilustracija na kojoj se biološkim roditeljima vidi obris lica, ali ne i usne, nos, oči.
    Pitao me je: Šta je ovo?
    Odgovorila sam mu da je dečak bio veoma mali kada je video svoje biološke roditelje i da se više ne seća kako oni izgledaju.
    L: „Pa i ja se ne sećam.“
    Ja: „Pa da, bio si mali, male bebe ne mogu da upamte lica tako dobro kao veliki dečaci.“
    L: „Možemo li mi njih da posetimo ili da oni posete nas?“
    Ja: „Mi ne znamo gde tvoji biološki roditelji žive i da li žive zajedno ili ne. Kada budeš porastao, moći ćeš da pitaš one tete u centru za socijalni rad da li znaju gde je tvoja biološka majka.“
    L: „A šta ako ona tada ne bude živa?“
    Ja: „Nadajmo se da će biti živa.“
    Razgovor se nastavio danas, nedelja je, imamo vremena, svi smo opušteniji. Lepotan se igra i odjednom pitanje:
    L: „Kada ćemo moći da posetimo tetu koja me je rodila ili da ona nas poseti?“
    Ja: “Ona možda neće želeti da se vidi sa nama“.
    Neverovatno, on je na to odgovorio: „Možda je nju sramota.“ Onda je nastavio: „Ako ona neće nas da vidi, videćemo je preko kompjutera, videćemo njenu sliku.“
    Zanemela sam, jer je on suviše mali da bi imao predstavu o mojim istraživanjima njegove biološke rodbine preko društvenih mreža.
    Verovatno je njegov komentar rezultat toga što prijatelje i kumove koji žive u inostranstvu i koji ne mogu da nam dodju u posetu, vidjamo preko Interneta.

    Nešto kasnije je mom suprugu rekao da jedva čeka da poraste.
    MM:“Otkud to, kad si ranije pričao da ne želiš da porasteš?“
    L: “ Pa eto, sad imam razlog, reći ću ti sutra.“

    Sviđa mi se

  17. snedra88 kaže:

    E da, ponovo je govorio o biološkim roditeljima kao o „mami i tati“. Onda sam mu ja rekla da su oni njemu biološki roditelji- biološka majka i biološki otac koji su ga telesno rodili, da on sa njima nije živeo u porodici, da ga je teta iz centra za socijalni rad odnela u veliki vrtić za decu odmah iz porodilišta, da ja ne znam da li njegovi biološki roditelji zajedno žive ili su „razvedeni“ (pošto on ima jednog druga čiji su roditeljli razvedeni, pa zna šta to znači), da su se oni možda posvađali ili kratko poznavali.
    Zatim sam mu rekla da smo mu nas dvoje – mama i tata jer ga volimo najviše na svetu, čuvamo, pazimo, želeli smo baš njega da dobijemo, da se igramo, da sa njim slavimo rodjendane, vodimo ga u vrtić, u parkove, na more… Da su srećna deca koja dobiju novu mamu i tatu koji ih vole najviše na svetu, eto neka pita ___ (usvojenu devojčicu kod hranitelja) ili … i … (usvojene blizance koje znamo) ili Viktora, da li su srećni sa svojim mamama i tatama (pa sam ih navodila poimence) i L. je rekao da su svi oni srećni. Onda me je pitao da li znam decu koja su velika a koja nikada nisu dobila novu mamu i tatu i ja sam rekla da znam i da su takva deca živela kod mojih tetaka, ujni i baba koje su bile hraniteljice u selu gde se rodila moja mama i da su te moje rodjake čuvale decu koja nikada nisu dobila novu mamu i tatu…
    I da to da je usvojen ne mora da kaže svakome, da to može da bude njegova tajna, da može da kaže samo dobrom drugu ili drugarici, jer ima dece… Tu me je prekinuo, „znam, ima dece koja će mi se rugati zbog toga kao što su se rugali ____ (usvojenoj devojčici kod hranitelja). Ali kako će oni saznati da sam ja usvojen? Da znam, tako što će im reći moj dobar drug a neće znati da će mi se taj drugi rugati.“

    Eto, razne teme je pokrenula knjižica „Zašto sam usvojen(a)?“

    Liked by 2 people

  18. simona32 kaže:

    Snedra,
    hvala ti što ove sve razgovore deliš sa nama… Lepotan ima nekad neverovatna razmišljanja. Recimo ovo „Da znam, tako što će im reći moj dobar drug a neće znati da će mi se taj drugi rugati.“ Baš povezuje kako funkcionišu odnosi medju ljudima što i mi stariji često zaboravimo i posle toliko iskustva…

    Liked by 1 person

  19. Struzzo kaže:

    Juce sam ponovo citala „Zasto sam usvojen/a“.
    I svidja mi se, tj. verujem da ce se Struzzolinu svideti jer je nekako vedra, optimisticna, ilustracije su simpaticne, neke su i duhovite (mislim da ce to posebno privuci Struzzolina).
    On je pravi seret, voli dobru salu, prepozna duhovitu rec, kontekst, situaciju… Smeje se zdusno, od srca…
    Naravno, ta knjiga nije za sad, nije za njegov uzrast ali sve mi se cini da ce bolje prihvatiti od Medvedeca Srecka koja mu izgleda sumorno.

    Liked by 2 people

  20. simona32 kaže:

    Pronašla sam danas nekoliko slikovnica koje nisu o usvajanju ali mogu da budu korisne…

    „Drugačiji sam, pa šta?“ o deci sa invaliditetom
    „Ničija kuca“ Patriša Andjelković o razumevanju, solidarnosti i ljubavi
    „Morska zvezda Zvezdana“ knjiga o toleranciji i kako razumeti i prihvatiti drugačije

    Sviđa mi se

  21. simona32 kaže:

    Ja se uvek pitam da li je metod čitanja knjige najbolji ali sve razmišljam da pošto Viktor ne pita, ima neki otpor od znanja o usvajanju onda još to primenjujemo a ništa direktno ne pričamo… Sem što ja čitajući knjigu „Zašto sam usvojen/a?“ naglašavam da sva usvojena deca imaju biološke roditelje i roditelje… Pa valjda kad su sva tu spada i on 😉 Medvedića Srećka više ne čitamo pošto smo to čitali mnogo puta i to je valjda savladao. Sad su mu potrebna znanja dalje… Nadjoh u sledećem tekstu potvrdu mojih razmišljanja. Na žalost kod nas nema svih knjiga koje navode no pošto je Viktor u fazi nečitanja već neko vreme i ovu jednu čitamo po delovima…

    Books are a great resource to help adoptive parents explain to their adopted child how families come together through adoption without a making a child feel uncomfortable or awkward. As difficult as is it for adoptive parents to formulate the perfect speech, time, or inmate talk about where adopted children come from, it is a conversation that is necessary as early as three to five years old.

    http://www.adoption.net/adoptive-parents/blog/adoptive-parent-resources-books-on-telling-your-child-he-or-she-was-adopted?vnc=wuavX09V9a14EhWatx_pGSsb-NVw30XGCaBabBPRVzQ&vnp=0

    Liked by 1 person

  22. simona32 kaže:

    Evo i u ovom članku piše ono što sam ja već čitala i napisala… U prvim verzijama bajki postojale su biološke majke ali pošto je majčinstvo svetinja to su ih proglasili maćehama (nebiološko materinstvo valjda nije svetinja samo ono biološko 😉 ).

    „U prvoj verziji, Dugokosa (Rapuncel) je zatrudnela pošto se “zabavila” s princom u kuli, a lovac je odveo Snežanu u šumu da je ubije po naređenju njene rođene majke, a ne maćehe. Ivicu i Maricu majka ostavlja u šumi, zato što nema novca da ih hrani. “

    http://www.vestinet.rs/zanimljivosti/ovo-su-mracne-tajne-bajki-brace-grim

    Sviđa mi se

  23. snedra88 kaže:

    Evo, Kreativni centar je objavio knjigu Nevene Lovrinčević: Težim putem do roditeljstva.

    Malo duži prikaz imate na web site:

    http://www.detinjarije.com/usvajanje-deteta-teska-pitanja/

    Sviđa mi se

  24. simona32 kaže:

    Fb prijateljica nam je poslala jednu lepu priču pa ću je ovde preneti u celosti. Možete da je pročitate vašoj deci

    Najsjajnija zvezda

    Ако нисте знали звезде на небу нису обичне звезде, већ деца која чекају да се роде. Неке звезде пре сиђу са неба (ми их видимо као звезде падалице) а неке касније. Када видите звезду падалицу будите сигурни да се родила једна дивна беба, да је на свет дошла једна мала душа, нечија радост и срећа.
    Била је то најсјајнија звезда на небу која је икада сијала. Свако вече је сијала на истом месту. Чекала је и чекала, дуго се мислила да ли да се роди као дечак или девојчица, са којим родитељима ће живети, кога ће узети за тату и маму. И једно вече је видела двоје људи који су јој се много свидели. Двоје људи за које је знала да ће је волети свим срцем, до звезда. Ти људи су свако вече гледали у звезде и маштали o томе да једна сиђе са неба и да буде њихова срећа. Te вечери је најсјајнија звезда чула како разговарају пуни љубави и наде баш о томе како би волели да „ону најсјајнију звезду могу дохватити, одмах би је загрлили и никоме је не би дали„.
    Када је то чула, звезда реши да буде рођена, али како? Ти људи нису могли родити дете. Морала је размислити. Пуно је причала са осталим звездицама док су се играле по небу, и замислите, смислиле су како. Па да! Родиће је нека тета, а када прође мало времена њени родитељи ће доћи по њу. Та тета ће јој дати њен живот, а родитељи ће јој дати свој. Знала је да ће проћи мало времена док се њен план не оствари, али, вреди чекати. Ако треба чекаће годину, две, па ако треба и више, јер звезда је нашла своје родитеље, своју маму и тату. Значи, решила је, тако ће бити.
    Те ноћи све су звезде на небу играле најлепшу игру. Путовале су млечним путевима да пренесу радосне вести ,,најсјајнија звезда је нашла своју маму и тату!“ Требало је смислити како ће се родити, да ли као девојчица или дечак. Њој је било све једно јер је знала да ће је родитељи волети свакако, али се морала одлучити. Позвали су облаке у помоћ. Облаци су сакрили од осталог света на земљи звездице да би могле да се договоре. Решили су, гласаће. Ако више њих буде рекло да буде девојчица, биће тако. Гласали су. Најсјајнија звезда је немо посматрала са стране све јаче сијајући од радости што ће напокон постати дете било дечак или девојчица. Толико је јако сијала да ни облаци нису могли сакрити њен сјај. Те вечери сте са земље могли видети само једно светло. Њено.
    У једном тренутку облаци се разиђоше, било је готово гласање. Звезда је са нестрпљењем ишчекивала одговор. Не зато што је то било толико битно њој или њеним родитељима, већ зато што је једва чекала да буде рођена. Чула је: „бићеш дечак„! Од радости је поскакивала са једног краја неба на други. Није било срећније звезде на небу.
    Поздравила се са својим другарицама, и обећала им да ће када се роди и дође до својих родитеља свако вече махати звезданом небу. Пожелела им је да и оне нађу своје родитеље.
    И баш тада када се спремила да скочи са неба виде своје родитеље како седе на клупи у парку и гледају у њу. Погледи су им се сусрели и махнуше једно другом. Знали су да се неће одмах срести на земљи. Мора проћи мало времена, али ће стрпљиво чекати свој први сусрет.
    Од те вечери и звезда која је сада постала дечак и родитељи су живели за дан њиховог сусрета.
    Родио се диван дечак. Најлепши до сада. Ипак морао је бити најлепши, па био је најсјајнија звезда. Небо му је подарило плаве очи, а у коси му је остао зведин сјај. Нема везе и ако тај сјај нестане из косе, остаће у њему целога живота. Нема везе и ако очи више не буду плаве, он зна да ће његово срце бити пуно љубави као небо звезда. А што је најважније, то знају и његови родитељи. Мама и тата који жељно ишчекују њихов први сусрет, њихов први загрљај, први пољубац. И дечак, и родитељи а и цело небо пуно звезда, облаци и Месец су захвални жени која га је родила. Жени која је помогла да дечак дође до својих родитеља. Своје маме, и свог тате.
    Ипак прошло је још мало времена. Дечак је хтео да упозна још неке људе доброг срца пре него што оде својој кући. Упознао је дивне људе који су га чували. Људе код којих је провео неко време, али који ће га памтити цео живот. Ко се још може похвалити толиком пруженом љубави. Само оне најсјајније звезде које су стрпљиво чекале да дођу до својих родитеља. Само оне звезде које су биле спремне да прођу и неке не баш лепе тренутке, да би им касније живот био бајка.
    Једнога дана је решио: време је да упозна маму и тату. Било му је жао што ће се растати од људи код којих је био, али ипак се радовао сусрету са родитељима. Дошао је и тај дан када ће се упознати. Био је мало нервозан, ипак десиће се нешто због чега је сишао са неба. Нешто што је сан сваке звезде. Отићи ће кући са својим родитељима. Има ли шта лепше од тога? Наравно да нема. Није он био једини нервозан, и мама и тата су били нервозни. Нервозни од ишчекивања сусрета, нервозни од страха ,,шта ако се предомислио, ако више не жели баш њих за своје родитеље.. Ипак, прошло је неко време, можда је срео неке људе који су му се учинили бољим родитељима“ И дечаку и родитељима се много мисли врзмало по глави, наравно беспотребно.
    Мала соба пуна слика и играчака. Пуно људи који су са осмехом стајали по соби, седели у столицама. По столовима су биле играчке. Дечак улази у собу, поред свих осмеха препознао је два којих се сећа док је још био звезда. Одмах им је притрчао. Да је био мало старији и знао да прича одмах би им рекао ,,Здраво мама и тата.“ И они су то знали и зато су само са осмехом загрлили то дивно биће. И тада је знао: ТО СУ ОНИ, ТО ЈЕ МОЈА ПОРОДИЦА. Било је ту наравно играчка, било је и слаткиша, али то је било за њега најмање важно. Важно је да је његова породица ту, и да је дошло време да иду кући.
    Остали су још пар дана ту у граду у ком су се нашли. Нису журили, требао се испоздрављати са људима који су га чували. И родитељи су то знали и стрпљиво чекали дан када ће сести у кола. Тата ће возити, а мама ће га држати у крилу. Тако је и било.
    Дечакови родитељи су се од свег срца захвалили тим дивним људима што су чували њиховог сина док није дошло време да оде у своју породицу. Тата је седео напред да вози, а мама и син су сели на задње седиште. Мама је сина јако загрлила као да ће тим загрљајем надокнадити све оне пропуштене до сада. Држала га је близу срца, јер он је њихово срце. Срце које је до сада било далеко од њих, али сада је ту и неће више никада нигде отићи. Кренули су кући. Иза себе су оставили људе који су крили сузе у својим очима, ипак та дивна душа више неће бити ту, иде својој кући. Дуго су махали једни другима .
    Пут је био најдужи до сада. Чинила се кућа тако далеком. Можда више тати и мами него њему. Он је махао за сваким аутом који је прошао, као да је свима хтео да каже куда иде. Свима је хтео да јави да је породица напокон на окупу, да га кући чекају његове играчке, његова соба, па чак и његов љубимац. Наравно није ни слутио да га кући чекају и рођаци. Толико родбине свако само пожелети може. Толико људи који га воле да није могао ни да замисли. Дивно је бити у таквом окружењу, у таквој породици. Од тог дана је почела једна нова бајка, живот са мамом и татом.
    Да ли си и ти једна од тих звезда. Можда. Ако јеси цело небо ти честита на храбрости, издржљивости, љубави коју си чувао за своје родитеље. Честита ти на љубави коју ћеш добити од своје маме, свог тате. Само небо зна да је та љубав највећа и најчистија од свих љубави. И да знате када се добро загледате у звездано небо и учини вам се да нека звезда игра, није вам се учинило. То стварно звезда скаче од среће што је нашла своје родитеље. А када видите звезду падалицу, то није звезда падалица, то је звезда скочила са неба, рођена је још једна беба. Да ли је дечак или девојчица уопште није битно, битно је да је нашла своје родитеље. Људе са којима ће поделити живот. Поделити и лепо и ружно, и срећу и тугу, и смех и сузе.

    Liked by 2 people

  25. Daca kaže:

    Čitala davno ovu priču. Lepa je za dečiji uzrast. 🙂

    Liked by 2 people

  26. snedra88 kaže:

    Knjiga o obitelji / Todd Parr. Zagreb : Adopta, 2014.

    Slikovnica Knjiga o obitelji Todda Parra, a u prijevodu Brankice Bajić, topao je i duhovit prikaz različitih obiteljskih struktura i važnosti ljubavi u obitelji. Kroz cijelu slikovnicu protežu se primjeri različitih obitelji i njihovih životnih stilova, ali s poveznicom u ljubavi i potpori koju obitelj pruža. Jedna od navedenih obitelji je i obitelj nastala posvojenjem. Slikovnica je namijenjena predškolskoj djeci i učenicima prvog razreda osnovnih škola. Koristit će se i kao metodička alatka u razvijanju tolerancije i senzibilizacije prema različitim obiteljskim strukturama te ostvarivanju pozitivne i tople okoline za djecu koja odrastaju u obiteljima različitim od tradicionalnih nuklearnih obitelji.

    Liked by 1 person

  27. simona32 kaže:

    Snedra,
    da li ta knjiga može da se nabavi i kod nas u Srbiji?

    Inače u Hrvatskoj ima više prevedenih knjiga i za odrasle o usvajanju no opet ne znam kako bi ih nabavila…

    Sviđa mi se

  28. snedra88 kaže:

    Takodje je hrvatsko udruzenje Adopta izdalo Dnevnik posvojenja (autorsko delo Diane Topčić Rosenberg i Koraljke Modić Stanke).

    Liked by 1 person

  29. snedra88 kaže:

    Evo, baš pokušavam da saznam. Ako ne može da se nabavi u Srbiji, možemo kontaktirati Adoptu da vidimo da li mogu da nam pošalju.

    Liked by 1 person

  30. simona32 kaže:

    Ako niste bili na sajmu knjiga, svratite do štanda Pčelice. Preveli su roman „En iz Grin Gejblsa“ od L. M. Montogomeri. To je jedan od klasika vezan za usvajanje. Napisan je još 1908 god a možete da vidite po netu, neki usvojeni je navode kao omiljenu knjigu, neki usvojeni roditelji su opet imali primedbe. Nisam je još pročitala pa da bih imala sopstveni utisak. U svakom slučaju to nije slikovnica već roman za decu. Deci koja su tek pošla u školu a i ona koja su u predškolskom ukoliko su malo strpljiviji može da se čita (ili da sama čitaju mada mi još čitamo Viktoru). Prvo sam uzela ja da je pročitam pa ću videti da li ću mu čitati ali kako mi dosad izgleda što da ne… Samo ću ga upozoriti da je davno pisano, Napisaću i neko moje mišljenje kad pročitam… ali dotle će proći sajam pa da vam napišem ranije da možete da kupite ukoliko želite. U svakom slučaju pohvale za Pčelicu i izdavanje ovog romana 🙂 Do duše prodavci im baš nisu obučeni, ja se uhvatila odmah za knjigu o En a ne govorim ni Viktoru što mu kupujem a još manje objašnjavam prodavcu. A on nas nagovara da kupimo knjigu o nekom kučetu. No ja istrajah da kupujemo knjigu o En a ne o kučetu, sreća da se Viktor nije bunio, osećam da me dovoljno poznaje da može da pretpostavi da kad se ja tako ponašam to je o usvajanju što će mu i potvrditi čitanje knjige (inače kod nas se on u tolikoj meri pita za mišljenje o svemu i svačemu da se i Jovan buni a kamoli ostali, valjda smo jedino Viktor i ja zadovoljni mojim metodama vaspitanja) 😀

    Liked by 1 person

  31. Trepavica kaže:

    Pre nekih 15-ak godina snimljena je i predivna serija po toj knjizi…

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: