Usvajanje

Početak » Lični stav » Snovi

Snovi

Kategorije

Kategorije

Pričale smo o snovima na „Alternativnom shvatanju usvajanja“ ali mislim da oni zaslužuju i jednu posebnu temu.

Mislim da rad na snovima može biti dodatno i moćno orudje u rešavanju trauma usvojene dece ili bar uvid u probleme. Ja sam već ranije čitala da u kulturama u kojima se dopušta deci da sanjaju, pričaju o tome, pridaje se tome važnosti snovi deluju mnogo moćnije. U jednoj knjizi koju sam čitala („Kreativno sanjanje“, možete da je nadjete u knjižarama što toplo preporučujem) našla sam da deca mogu lako da upravljaju svojim snovima, oni ne znaju da je to nemoguće (tkz lucidni san). Dok sam čitala i verovala sam i nisam da dete može tako lako upravljati snom… Ali kad smo isprobali u praksi mi smo sa tim imali sjajne rezultate. Ja samo kažem Viktoru šta da odsanja i on to prihvata i odsanja. Razne noćne more smo tako razrešili.

Inače noćne more su bile naš veliki problem. Mesecima od dolaska Viktor me je budio po dva do tri puta noću. Osećala sam se kao da odgajam bebu. Ali ovo je bilo zahtevnije jer se dete i kreće, i to kao da je uključeno na baterije, a dete s obzirom da je prethodno došlo od hranitelja nije moglo da drži pažnju ni tri minuta niti ga je šta interesovalo, to smo postigli tek vremenom – nije bilo lako. Sreća da me je tada još držala početna euforija što sam postala majka, da nisam radila, inače ne znam kako bih izdržala. Naravno da ne zaboravim Jovana zaduženog za jurcanje napolju. Ali da se vratim na noć. Meni je razrešenje tih noćnih mora bilo neophodno i zbog deteta i zbog sebe. Sreća da sam Viktora polako usmerila na snove, prvo sam morala da objašnjavam šta je to uopšte san, pa onda da mi ispriča šta je sanjao, pa on ne zna, ja ispričam njemu, on kasnije nešto izmisli… ali malo po malo dodjosmo i do pravih strahova, simbola… Neke od njih navešću daljem tekstu.

Mislila sam da pričamo ovde i o našim snovima ne samo dečijim. Možda dodjemo do nekih simbola/snova koji se češće javljaju u usvajanju. Neke od ovih snova sam vam vec pričala ali to su naši značajni snovi trajno pa moram da ih ponovim. Spomenuću i neke novije a tema je tu za sve buduće snove.

Prediktivni snovi

Ovde cu da ubacim jedan moj san. Nisam ga se ni sećala naravno ali pošto zapisujem snove jednom prilikom sam baš prelistavala agende tražeći neki Znak da sam nekako znala da ćemo dobiti poziv. Ono što sam našla nije bilo ono što sam očekivala ali je bilo zapanjujuce. Mesec dana pre samog poziva sanjala sam ime biološke majke, njenu priču, deo grada u kome je živela. Kada sam ga pronašla imao je efekat mog smirivanja. Ja sam imala „problem“ prevelikog saosećanja sa biološkom majkom. Duboko me je doticala ta strahota da rodiš dete i da ga nikad više ne vidiš ili tek u odraslom dobu ali da u medjuvremenu ne znaš ni gde je, ni šta se sa njim dogadja. Naravno od početka sam gledala Viktora kao moje dete ali znala sam da to dete nisam ja rodila, nije se samo tek tako pojavilo na ovom svetu 😉 Sem toga tada je još bilo sveže, trajale su posete socijalnih radnika, javljali se hranitelji, ona prva adaptacija. Tako da mi je i Viktorova prethodna priča padala na pamet često. San koji sam pronašla govorio je da je u nekoj dimenziji van ove, možda u nekom prostoru izmedju života postojao plan, dogovor biološke majke i mene. Socijalni radnici su u ovom životu bili samo put kako je dogovor u realnom svetu morao da se ostvari. To me je jako umirilo, takvi putevi su bili naši „zadaci“, nije moglo biti drugačije…

Noćne more

Prva noćna mora koju mi je Viktor ispričao bio je zid. Pošto kažem u početku nije mogao da poveže šta su snovi, kad ja ispričam njemu neki moj san on priča meni neku priču. U prvom trenu nisam bila sigurna da je i zid zaista san, bio je beo, prvi put kad sam čula za njega… Onda mi je sledeći put ispričao da je sanjao crveni zid, tada sam već znala da priča san. Rekla sam mu da sledeći put kad bude sanjao zid proba da zamisli da ga preskače ili da zamisli vrata na zidu, da prodje kroz njih. Prihvatio je ali sledeći put kad je sanjao zid zaboravio je to da učini. No naredni put je zamislio vrata. Pitala sam šta je video kada je otvorio vrata, to već nije znao da kaže ali važno je da je noćna mora nestala. Najčešći motiv u noćnim morama su duhovi, veštice ponekad… Od skoro je sam sagradio skrovište u snu. Sad on već sam nastavlja puteve kroz snove, što mi se čini sjajno. Rekla sam mu da sada kada ima skrovište sa tim što ga proganja može da razgovara sa sigurne udaljenosti. Inače objasnila sam mu da je sve to Viktor u snovima, da on ne želi da ga povredi nego da sa njim priča. Takodje i da stvari koje potiskujemo, u snovima kad smo opušteniji dolaze i ispoljavaju se.

Biološka majka

Što se Viktora tiče on je samo jedno vreme sanjao snove sa mnom u glavnoj ulozi i situacijama biološke majke. To je zanimljivo sa te strane jer je u tom periodu on bio negde tek napunio četiri godine, biološku majku smo nazivali teta koja ga je rodila, ipak u snovima su se likovi i sudbine majki preklapale, nesvesno je znalo da je i ona majka. To me je učvrščivalo u odluci da ne možemo ostati na tome ‘teta’ nego da je ispravno oslovljavanje biološka majka ili po imenu. Uglavnom tu situaciju je razrešila moja majka govoreći da se te situacije dešavaju ali vrlo retko i da se neće desiti meni. Ubrzo nakon toga te noćne more su nestale. Ja sam imala isto na početku jedan čudan san… Kroz san sam čula jecaje biološke majke, njena patnja i očaj su bili svuda po stanu. Ustala sam ali sam i dalje čula jecaje, nikad mi se takvo što nije desilo ni pre ni posle. Možda sam bila u polusnu ali jecaji su se čuli sve dok nisam došla do kuhinje a onda kad sam videla da tamo nema nikoga prestali su. Otišla sam u Viktorovu sobu ali je on mirno spavao. Odahnula sam… No vezano za biološkog oca imali smo zajedničku noćnu moru…

Biološki otac

O njemu sam mnogo manje mislila no u tom ranom periodu eto i njega u mom snu… Sreća da je konačno usvajanje već prošlo inače bi me možda još više uznemirio taj san, ne samo što sam ga sanjala ja nego što je slično sanjao i Viktor. Sanjam da prolazi kolima pored naše zgrade, da hoće da otme Viktora i kada pogledam njegove oči one su neke izrazito zelene boje koja mi javlja strah. Tu se probudim. Biološki otac sigurno ima tamne oči a tu zelenu boju bih ja tumačila kao boju prirode, prirodni otac koji se odjednom setio da ima dete pa po osnovu te prirode hoće da ga otme. I tako ja razmišljam onako u nekoj stravi da bi i Viktor počeo da kriči. Uh užasa, ali nemam kad više da mislim na sebe nego trčim u njegovu sobu. Ispostavi se da je sanjao san u kome ga otima neki čovek, zatvara ga negde, i on uspeva da pobegne kod mame i tate. Nisam mu ispričala moj san, da ga ne uplašim… samo sam ga uzela u zagrljaj i umirivala da je važno da je pobegao, da niko ne može da ga otme i uzme od mame i tate, da ćemo živeti uvek zajedno itd itd.

Dobri duhić

U poslednje vreme nakon niza onih zlih duhova, pojavio se ovaj dobri duhić. Možda je to i otkako je napravio skrovište. Dobri duhić sad dolazi skoro svake noći i govori mu da ga voli, ljubi ga, jednom mu je poklonio cveće… Pomišljala sam da je to opet možda lik biološke majke. Naročito što ja ne podnosim rezano cveće. Kakva sujeta ljudi da zbog ukrasa ubijaju cveće. Objasnila sam Viktoru da je cveće najsrećnije na livadi. Nije bio baš oduševljen ali je vremenom prihvatio. Takodje razmišljajući o ovoj temi setila sam da mi nikad nije prijavio da je sanjao hraniteljicu. Kad danas pita me za neko cveće koje su hranitelji doneli. Kažem da je puno vremena prošlo, da sam ga bacila… Tako da je duhić možda i hraniteljica, mada ti likovi mogu da se mešaju pretpostavljam…

Kakva su vaša iskustva sa snovima? Imate li nekih upečatljivih?

ad dreams


19 komentara

  1. Daca kaže:

    Simona i ja mora da smo u nekoj telepatiji.:D Sinoć, celo veče provedem sa drugom analizirajući snove i uticaj usvajanja na njih, i evo Simone objavljuje takav članak 😀 Simona sumnjiva si mi mnogo. Il si mi hakovala fb nalog il smo u telepatiji ahahhahah Šala mala 😉
    Kao komentar na ovaj članak, najlakše bi mi bilo da čitav sinoćni razgovor prekopiram ovde, ali zauzelo bi mnogo mesta, pa ću probati da skratim priču o snovima ( koliko je to moguće )
    Sopstvene snove delim na loše i neutralne. Verovali ili ne, ne pamtim da sam ikad imala lep/srećan san. Srećom, najčešće ih se ne sećam. Ako već „moram“ da sanjam, radije sam za one neutralne, za koje nemam nikakav osećaj u snu, već sam slučajni posmatrač. Novi aspekt tumačenja snova mi je i kad oni koji su sticajem okolnosti spavali samnom u istoj prostoriji, prepričaju moje „ponašanje “ u snu, za koje ja blage dve veze nemam, a usput ne sećam se i da sam išta sanjala, što bi takve reakcije proizvelo. Od loših snova, više me brinu ti opisi koju su uvek manje više isti. Da citiram poslednji: ,,Imala si neko besno „zujanje“, čuju se udarci u krevet ( nogama verovatno ), žmureći treptaji očima i s vremena na vreme mrštiš se „. Ne bi mene to nikako zabrinulo, da slične opise mog ponašanja, nisam čula dosad od drugih. A inače, živela sma u uverenju da spavam ko bubica,jer imam ekstremno dubok san.
    Elm što se tiče toga šta ja sanjam, nije vredno opisa, jer je prebolesno i blam me i da opisujem. Više mi je zanimljivije istaći šta mene često budi, te ako je imao neko takva iskustva i zna šta to znači, molim da me prosvetli jer je to kod meen situacija oduvek. Naime budi me snažan udarac često, kao kad bi ste ogroman neki teret tresnuli na zemlju i od tog udarca se relativno često budim. Savršeno sam svesna da se taj glasan zvuk dešava samo u mojoj glavi, ali mi je uvek neprijatan i iznova me cimne njegova silina ( što težine, što jačine tog zvuka, kao da vam cela glava puca od tog zvuka ). Ako se na taj način probudim, puls je povišen. To bi bilo to što se tiče tog mog famoznog pratioca.

    Oko toga kako sanjam roditelje i da li ih sanjam….

    Mamu mnogo više u mlađim danima, nego danas. Najćešće sam je sanjala ili da umire ili da odlazi, poenta je bila da sam nekako uvek ostajala bez nje u snu i ti snovi su mi bili na prvom mestu noćnih mora. Prilično stresno sam ih doživljavala. Ako je nisma sanjala d aumire/nestaje, onda sam je sanjala da je strašno besna na mene i nekako je opet išlo ka tome da će iz te ljutnje da ode od mene. Danas te snove objašnjavam sa strahom od toga da ne izgubim i nju.

    Što se biološke majke tiče, teško je reći tu išta. Nju sam većito sanjala sa nekom falinkom. Ili joj lik nikako ne vidim, a čujem je, ili je ne čujem uopšte, a vidim je, ili je i vidim i čujem, a ništa ne razumem što govori. U svakom slučaju sa njom nikako da se uskladim. Lajt motiv je uvek da mi je leđima okrenuta i da ( nažalost ) večito ja za njom idem.

    Biološkog oca smao jednom sam sanjala. Pozitivan je u snu bio i to je to što se njega tiće.

    Da završim sa snovima ovde, mada ima još zanimljivih stvari koje pomenula nisam, ali da ne davim, pošto ja o snovima do sutra mogu da pričam 🙂

    Liked by 2 people

  2. simona32 kaže:

    U duhu ove teme – sanjala sam noćas Snedru 🙂

    Daco,
    Što se udarca tiče ja ponekad to čujem ali nisam sigurna da li to moje bučne komšije od ranog jutra prave buku ili sam čula u snu 😀 Može biti baš to kako si ti protumačila – zbacivanje tereta… Svakako snovi svakog od nas zahtevaju sopstveno tumačenje ali ja već vidim poklapanja izmedju Viktora i tebe…

    Prvo samo spavanje, mislim da smo o tome pričale i uživo. Viktor jako nemirno spava, neverovatno nemirno a takodje ima dubok san. Kada je došao kod nas mesec dana je spavao sa mnom. Iako je to bilo u bračnom krevetu slabo je tu bilo sna za mene. Gurao me je, sam hteo da padne pa sam strepela cele noći… Jednom me je šutnuo nogom u stomak, drugi put u glavu… Kakva budjenja! Onda sam ga premestila u njegovu sobu. Inače nama su socijalni radnici savetovali da dete od prvog dana spava u svojoj sobi i čak ni tih mojih mesec dana ih nisu oduševljavali. Samo kad su čuli da je dete otišlo u svoju sobu. Ali ostali su mi zamerali, da sam sebična majka, kako to dete šaljem u svoju sobu, šta mi fali da spavam sa njim, kako bih ja da je prvo bio beba… Pa beba me ne bi šutirala tom snagom 😉 U svakom slučaju nisam imala razloga da se nekom pravdam (mada je taj prvi period stresan jer još ni u roditeljskim ulogama nismo sigurni pa više obraćamo pažnju na savete). Uglavnom i tamo može da spava samo jer su ivice kreveta podignute a i o njih se često udari, jednom sam ga našla i skroz izokrenutog. I sada ga Jovan i ja po cele noći obilazimo i pokrivamo ga.

    Drugo – obrazac sanjanja majke je potpuno isti kod tebe i Viktora. I Viktor je mene sanjao u situacijama biološke majke koje su manifestovale njegov strah da će mi se nešto desiti, da ću i ja nekuda otići.

    Zanimljivo da kažeš da su uvek teški ili neutralni… Da li je moguće da se onih lepih ne sećaš? Izrazito lepi snovi i kod mene su retkost. Ali je moguće da ih se ne sećam takodje. Nisu ni neke noćne more česte kod mene, više neki polemički snovi, koji izražavaju lutanje ili dileme ili tako nešto.

    Inače primetila sam da samo sanjanje zavisi od ličnosti. Npr moji snovi su vrlo realni, sve što se dešava može da se dogodi i vezano je obično i za stvarna dogadjanja. Može da bude jedan deo tako nerealan, npr zelene oči biološkog oca, i to je onda detalj koji nešto govori. Za razliku od mene Jovan sanja neka fantastična bića – zečeve koji govore i čuda razna… Moraću da mu kažem za ovu temu mada je ona ograničena na snove vezano za usvajanje… No njegovi snovi su zanimljivi a pošto se pojavljuju neobična bića i stvari meni bar teži za tumačenje. Viktor opet bar za sada sanja simbolički uglavnom… Njemu je tu zid ili neki zli duh ili dobri duhić…

    Naravno da ne daviš, tema je zato otvorena, zato slobodno piši snove…

    U glavnoj temi nisam napisala ali mislim da sam to pisala na Alternativnom shvatanju usvajanja… Ja sam nekad imala niz snova u kojima sam sebe sanjala kao dete bez roditeljskog staranja u domu… Taj dom nije ličio na današnje nego na sirotišta iz prošlih vremena… Ti snovi bili su vrlo izraziti u tome po čemu ja mogu da se setim dodira ćebadi, boja, mirisa, ukusa (svih bljutavih i sumornih)… U tom periodu ja nisam bila ni na koji način povezana sa ovom temom, nisam još ni o deci razmišljala… a ipak… da li je i to prediktivni san ili ako verujemo u postojanje prošlih života nešto odatle (a onda sledi jedno pitanje koje sam ja i na onoj temi postavila – da li mi tokom života menjamo uglove trijade tj svoje uloge)…

    Liked by 2 people

  3. Struzzo kaže:

    Svidja mi se tema.

    O snovima moje dece nemam jos uvek nista zapisati. Oni imaju dosta dobar san, spavaju od uvece do ujutru i jedno i drugo… Prosle nedelje smo imali poplavu usred noci… Bila je guzva, upaljena svetla, komsije koje su glasno pricale – oni se nisu ni pomerili.
    Uvek pitam Struzzolina da li je nesto sanjao i sta i on mi uvek isto odgovori: ili nista nije sanjao ili je sanjao delove price i crtaca koji su mu ostali najupecatljiviji od prethodnog dana.
    Secam se kako sam ih osluskivala kad su tek dosli kod nas. Osim sto nema lepseg i nevinijeg na svetu od izgleda usnule bebe, malog deteta pa sam se topila od miline i nisam mogla da spavam od srece i zadovoljstva, slusala sam kako disu (i to mi je bilo posebno zadovoljstvo, da lezim tik pored njih i da udisem njihov mlecni dah) i proveravala sam da li nesto sanjaju, da li se tako, kad podsvest radi, javlja trauma zbog prelaska iz hraniteljske porodice u nasu, tj. zbog drugog po redu prelasku, otrgnutosti. Nista, nista se nije desavalo.
    Bice snova i kod njih, sigurno. Hvala ti, Simona, na korisnim savetima!

    Sto se mene tice, sto bi rekla Daca, mogla bih pisati do sutra….
    Ja sam u svom detinjstvu i ranoj, srednjoj mladosti imala dosta dugo nocne more vezane za samo jednu temu – zmije. Sanjala sam zmije u raznim oblicima, situacijama… One me napadaju, ujedaju, skrivaju pa prepadaju itd. Nekad (najcesce) sam bila zrtva a nekad sam im uspevala umaci.
    Imala sam i u stvarnosti abnormalan strah od zmija… I ne znam sta je bilo starije: da li je strah pa sam zbog toga bas zmije sanjale ili su bili najpre snovi pa otud i strah.
    Druga zanimljivost je ovo sto i Daca pominje – moje ponasanje pri sanjanju. Ja sam intenzivno buncala, mesecarila (jednom me je mama zatekla na terasi i umela sam da se spustim po 15 stepenika po mrklom mraku), pri sanjanju sam takodje ispustala cudne zvuke i dr.
    Ono sto je takodje slicno sa Dacom je ta senzacija koja je najcesce pratila moje nocne more i budila me.
    Naime, imala sam osecaj kako enormno rastem i smanjujem se u prostoru. Toliko je to bila cudna i verodostojna senzacija (bukvalna, na telesnom nivou) da sam se budila u panici i imala vrtoglavicu.
    Niko mi to nije tumacio. Ja sam to povezivala sa mojim podsvesnim osecajem inferiornosti u odnosu na uticajnu i zahtevnu majku i sedam godina stariju sestru koja je u odnosu prema meni podrazavala nasu pomenutu majku. One su konzervativne, pravolinijske a ja sam uvek bila slobodni duh, buntovno dete…

    Elem, u poslednje vreme (tacnije od kako sam postala mama) nestale su zmije (mogu cak da ih gledam u zoo, ranije je bilo ravno nemogucem), ne setam se nocu, manje buncam… I sto je najvaznije ne rastem i ne smanjujem se.
    Cini mi se da uopste manje sanjam. Umorna sam i najcesce padnem u krevet kao klada. 🙂

    Liked by 2 people

  4. Daca kaže:

    Ha Simona pa ima jedan relativno lep san ( prosao je u pozitivnom osecanju, ako izuzmemo moju zbunjenost u snu ). 🙂 Hehe, Simoni sam vec prepricala, ali da pomenem i ovde. Naime, nakon naseg upoznavanja, te noci sanjam Simonu, ali caka je bila sto nisam iz cuga skontala da je to ona, jer joj je njen lik nekim cudom dobio lik moje bm, ali je sama pojava bila identicna Simoni. I tako smo se mi fino ispricale u snu, ja sam svo vreme uzivala u razgovoru, ali me je zbunjivalo zasto je bm tako pozitivna prema meni ( tek sam na javi skontala i povezala da je to svo vreme bila Simona ). Vrlo neobican san, no ipak logican i verovatno nastao pod utiskom tog susreta, a kako smo se, naravno, dotakli temi bioloskih majki, pretpostavljam da sam tako podsvesno prilepila nju na tebe ( po principu i jare i pare hahahahah )

    Jedan upecatljiv san mi je takodje ostao, mada ja to cak i ne dozivljavam kao san, vise kao projekciju. Ne povezujem ga uopste sa usvajanjem, niti sa bilo cim, jer mi je samo isksutvo izvan svega. Sam dozivljaj je veoma upecatljiv.
    Naime, „san“ koji sa. imala je taj da sam polako pocela da se izdizem iznad sebe, vidim sebe, vidim mamu kako spava, cujem cak i kako dise, lagano sam isla ka plafonu, sto sma bliza plafonu bila to je panika moja bila veca, jer sam mislila da umirem, jedino sto me je u datom momentu vratilo i osvetilo da je san je sto se cuo samo deo pesme Van Goga i to simbolican deo stihova, nekako u skladu sa samim dozivljajem sna, koji glasi: najduzi put, prvi korak je dug, sve sa drugim pocinje, treci korak je tu smelost je znam, pazljivo dalje hodam…I onda se u momentu kad sam trebala definitivno izaci iz sobe odnosno preci plafon i nastaviti dalje ka visini naglo se budim, puls mi je bio ogroman, jedva sam se smirila…Jednom sam tad to dozivela i nikad vise. I dalje zivim u uverenju da to neki tipican san bio nije.
    Ko veruje u astralnu projekciju, mozda bi to povezao s tim. Ja nisam pametna sta je.
    Tzv. prorocke snove nemam. Pamtim samo jedan takav ( koji bi se mogao u to svrsati ) koji sam sanjala jos krajem srednje skole ( eto koliko mi upecatljiv kad ga toliko dugo pamtim ). Naime, lajt motiv sna je bila jedna devojka ( mojih godina ), koja mi je na nekoj vizuelnoj maketi ( zaista ne znam kako bih to nazvala ) pokazala moju buducnost ( znam koliko freak ovo zvuci ). Elem ta maketa je bila vrlo lepa, boje su bile jasne, detalji upecatljivi. Sastojala se od jednog dugog puta i negde na kraju tog puta uzdizao se neki svetionik.Sve u svemu, ona je rukom pokazivala ka tom putu i rekla da je to moj put ( dok je o tome svemu pricala, imala je srecan izraz lica ) Dok je dalje rukom pokazivala taj put u jednom delu naglo je zastala, presla joj je velika senka na licu. Nisam na samom delu puta mogla videti to sto ona vidi, osim da me je tom njenom reakcijom uhvatio strah. Pitam je zasto je odjednom promenila raspolozenje, sta je videla. Odgovorila je, smuseno, ali ipak odlucno: Nista, nista, na kraju ces ipak uspeti.
    Ovaj san sam interpretila tako da cu neke svoje ciljeve dostici, ali na bolniji ili tezi nacin.

    Eto, to bi bilo to od mene za sad. 🙂

    Liked by 2 people

  5. simona32 kaže:

    Struzzo,
    drago mi je da ti se tema svidela. Polako sa pričanjem snova. I Viktor najčešće sanja drugare, crtane filmove i tome slično. U početku je njemu bilo čudno da se bavimo time. Ipak se sećao perioda kod hranitelja gde se niko nije bavio snovima. Tako je kažem pričao priče, šalio se… Ta pitanja su mu bila sredstvo da nešto dobije. Pisala sam to u onom njegovom članku. Opisao bi mi da je sanjao medu kojeg je želeo da mu kupim a zatim sok koji je želeo da popije (tada sam mu manje dozvoljavala sokove i slatkiše jer je slabo jeo). Medjutim vremenom je snove shvatio ozbiljnije.

    Da li si ti imala neke snove vezano za biološke roditelje dece/usvajanje?

    Ja sam čitala da snovi vezano za biološke roditelje nisu retki naravno može se pitati oko verodostojnosti izvora… Zato će nam ova tema dati neki možda realniji uvid. Ova pisanija su išla više u tom smeru da su usvojeni roditelji i deca sanjali tu tugu bioloških roditelja, da je težina njihovih sudbina dospevala i u nove kuće. Inače to sam čitala nakon onog sna sa jecanjem biološke majke tako da nisam unapred sebi sugerisala, tek naknadno sam potražila ima li nekih pisanja po netu na tu temu… Inače od tada bih ja primenjivala da joj kad razmišljam o njoj uputim neku pozitivnu energiju, dobre misli i da li zbog toga ili nečeg drugog ne osećam više upliv neke teške energije sa njene strane. Kao da je i ta moja poslata pozitivna energija doprinela njenom kakvom takvom miru. Naravno je li to iluzija moći ću da saznam tek kada je potražimo. Ali biće zanimljivo ako kaže da je nešto takvo osetila… Ne bi me začudilo, evo i ova moja tema je primer telepatije 😀 Nisam spomenula Daci o čemu ću pisati samo da će biti nove teme kad ono… baš o čemu je Daca razmišljala…

    Uh imam još da pišem ali ovde na poslu mi je net nešto problematičan već sam jedan odgovor izgubila pa ću ovaj sad prvo da pošaljem…

    Liked by 1 person

  6. simona32 kaže:

    Daco,
    drago mi je da si napisala san o meni. Baš sam se bila obradovala kad si mi pričala i razmišljala da li će ga biti na ovoj temi.

    Pa da, to bi bila neka nevoljna astralna projekcija… Strah se verovatno javlja jer na nekom nivou znaš da je to nemoguće. Ja sam jednom imala lucidni san i ne znam da li ću nekad ponovo pokušati, zasad nisam iako ima tome već dugo vremena. Nisam se uplašila, htela sam da vidim da ja to mogu ali bilo mi je nekako čudno. Zato što smo učeni da to ne može da bude i sl pretpostavljam. A eto Viktor kome nije u startu rečeno da nešto ne može začas može da menja stvari u svojim snovima i nema nikakvog straha od toga, naprotiv to mu pomaže da se zaštiti od noćnih mora.

    Proročke snove sam imala često. Recimo najznačajnije mi je kad sam jedno vreme sanjala mog oca konstantno loše i terala ga da se obrati lekaru. Dobro se osećao i nije shvatao šta mi je. Ali pošto sam ja već i kod njih realista (moji roditelji ne veruju u snove niti bilo kakve mistične stvari) ipak stvorila sumnju u taj njihov surovo realni svet, mnogo puta im „pogadjajući“ nešto ili možda je samo hteo da dokaže da nisam u pravu tek… Ispostavilo se da je imao tešku bolest na samom početku pa je izlečena a ko zna kako bi bilo da nije otišao kod lekara tada… Ali moje proročki snovi bili su uvek u vezi sa bliskim ljudima a biološku majku od Viktora nisam nikad upoznala. Mada možda je to opet vezano za bliskost sa Viktorom ali nisam još ni njega bila srela.

    Kako je bilo kod tebe u detinjstvu/tinejdžerstvu vezano za biološku majku? Da li se tada javljala na neki način u snovima?

    Liked by 1 person

  7. Daca kaže:

    Kako je bilo kod tebe u detinjstvu/tinejdžerstvu vezano za biološku majku? Da li se tada javljala na neki način u snovima?

    Nazalost snove vezano za nju zaista ne pamtim iz tog perioda, s ozbirom da ako ih je i bilo ona je mogla biti samo sanjana nekom simbolikom, s obzirom da je nisam poznavala i bila je iskljucivo plod moje maste.

    Medjutim ima jedna stvar koja se tice nje, nije san, vec jedna slika koju ja imam u svojoj glavi oduvek, ali koja se nesvesno pojavljivala u mojoj glavi, vrlo retko i jako tesko sam je mogla svesno prizvati. Naime, ta slika izgleda ovako: Ispred nekog prozora ( podseca na one prozore porodilista kad neko stane i posmatra bebu ) stoji mrsava devojka, guste, duge crne kose, bledog lika i vrlo tupog pogleda. Odaje utisak osobe kojoj su sve ladje potonule. Ne pomrera se, slika nije toliko ispunjena detaljima da joj se vidi precizno svaki nagib ili borica lica, vec je bledunjava slika, oci se vide da su tamne, ali mutnjikave. Ima sivi izbledeli duks. Nikad nisam znala ko je to, otkud meni ta slika u glavi, a retko se i pojavljivala, tako da se nisam bavila time previse. Takodje nikad tu sliku nisam povezala sa bm. U mojim zamislima ona je uvek bila krupna osoba, verovatno identicna meni, samo starija i nikad van te zamisli nisam odstupala. U realnosti, kad sam je upoznala, ispostavilo se da je mrsava osoba. Kada mi je ponovo nesvesno ta slika dosla do svesti ( nakon poznanstva sa bm ) blago receno prenerazila sam se da ta slika mnogo vise odogovara bm u realnosti, nego moje zamisljanje. Kada sam sa drugom o tome pricala i kada smo analizirali otkud takvo neverovanto poklapanje, on je dosao do vrlo zanimljivog zakljucka.Naime, on je objansio time da sam ja svakako kao beba videla svoju bm, bez obzira sot je to bilo samo par dana. Da mi je verovatno na nivou podsvesti ostao neki frame nje, jer za razliku od ostale dece, koja rastu uz bm, nisam je vidjala svaki dan, da bi se taj neki prvi kontakt zatrpao novim slikama i secanjima. Moram priznati da mi to njegovo objasnjenje dosta pije vodu iako mi zvuci neverovatno. Opet napominjem ta famozna slika je u mojoj glavi oduvek. Samo se jako retko pojavljivala. I vrlo mi je tesko svesno prizvati je u svojoj glavi kako bih se iste slike podsetila. Kao da slika ima neku svoju „volju“ kada ce se jasno javiti. Nekad se desavalo da se ni godinama nije javljala. Javila se ponovo nekih , pa skoro godinu dana, nakon upoznavanja bm. Ne u snu, vec se jednostavno javila ta slika. I tad sam je prvi put povezala sa njom. I bilo mi je vrlo sokantno kada sam je uporedila i uvidela da se lik, pojava uklapa bar 85%. Najveci dokaz tome da ta slika nije plod moje fantazije je ta sto je devojca na slici mrsava, a ja, kao sto rekoh, ni u najludjim snovima nisam bm zamisljala kao mrsavu, vec iskljucivo kao krupnu osobu.

    Simona sta ti mislis dal je ovde moj drugar u pravu ili mozda imas neko drugo objasnjenje?

    Liked by 1 person

  8. simona32 kaže:

    Daco,
    to sve jako zanimljivo deluje. Ja mislim da naš um ima mnogo veće mogućnosti nego što mi to znamo. U nekim vanrednim okolnostima se iskoriste i one druge mogućnosti. Tako da bi tvoj drug mogao biti u pravu. Ja mislim da sam tebi pričala a nikad nisam javno jednu pojavu koja mi se čini još neverovatnija… Kad je Viktor bio sasvim mali, tek nekoliko meseci po dolasku kod nas igrao je tokom igre čitave scene koje ja mogu da povežem sa mislima biološke majke i sa situacijama tokom trudnoće o kojima ja znam preko hraniteljice. Ja nisam verovala u to što čujem, dete tog uzrasta i njegovih tadašnjih govornih i drugih sposobnosti uopšte ne bi moglo da razmišlja i govori na taj način, takodje nije gledao ni kod nas filmove takve sadržine a i da ih je gledao ne bi ih shvatio… Druga jedna pojava koju sam tebi takodje pričala a to je da je Viktor jednom kad je čuo jednu pesmu u kolima počeo odjednom da se ljuljuška i osmehuje… To je pesma iz vremena naše mladosti (mojeg i od biološke majke), niko kod hranitelja nije naših godina a nije toliko baš poznata pesma da bi je često slušale druge generacije. Sem toga hranitelji slušaju uglavnom narodnjake i dete je bilo naviknuto na taj zvuk, u to vreme nije reagovao na drugu muziku… Inače pesma ima takav sadržaj koji bi takodje odgovarao mislima biološke majke. Tako da prilično sigurna mogu da budem da ju je slušala ili pevala… Sve to je iz domena „verovali ili ne“ ali kada bude Viktor veći ja ću mu preneti i koja je to pesma i te njegove igre… Jednog dana ćemo biti u mogućnosti da sve to proverimo, pa će to biti ako se potvrdi kao kod onog neurohirurga „dokaz“ samo ne raja nego nekog prenatalnog sećanja. Ako uzmemo da je i to prenatalno sećanje moguće onda je ovo tvoje bebeće još verovatnije i više objašnjivo. Inače i ja se sećam moje majke iz ranih dana, ne tako ranih ali tamo oko treće godine recimo… Ta slika je izdvojena od svih kasnijih slika i njenog menjanja tokom vremena. Naravno, to je kasnije, nije ista ni situacija, nego kažem kako neka rana slika majke može da se ureže i izdvoji čak i od kasnijeg lika. Inače i moja majka tvrdi da se seća oca koji je umro kad je bila beba. Ja sam uvek mislila da je to neko njeno fantaziranje, kasnije su joj pričali šta je on govorio, kako ju je držao kao bebu pa je ona umislila da se seća… Ali ko zna možda je i kod nje moguće to rano sećanje… Ako je tako rano izgubila oca i imala neku potrebu da se seti, otvorio se neki deo uma koji se inače nama ne otvara jer i nema potrebe. Medjutim u slučaju potrebe kao kod tebe ili moje majke rana slika je ostala… Za Viktora i prenatalno već nema objašnjenja, bar naučnog… Mada sam ja čitala i neka novija naučna istraživanja da bebe mogu mnogo da upamte iz tog prenatalnog perioda, muziku npr da, ali baš da dete rekonstruiše misli odrasle osobe to da nisam čula ne bih verovala…

    Liked by 2 people

  9. Daca kaže:

    Ja sam u prenatalno secanje poverovala kad sam upoznala bm. Naime, u prvim trenucima dok sam je gledala nisam je mogla povezati samnom, iako sam uporno trazila neku „vezu“ izmedju nas dve koja bi potvrdila da smo bioloska majka i cerka. Tek kada sam osetila njen miris, momentalno mi se alarm u glavi upalio koji je rekao da je to ona.
    Viktorovo „prepoznavanje“ muzike takodje mi nije strano. Da li slucajnost ili ne, tek i ja posebno volim pesme iz perioda koje su se slusale u vreme trudnoce bm. Cak sam je i pitala sta slusa, da bih tu svoju sumnju potvrdila, naravno ispostavio se isti muzicki ukus.
    Kako drugih secanja na bm nemamo, ostalo je meni i Viktoru to neko prenatalno , odnosno vrlo rano secanje jer drugih slika i nemamo.

    Liked by 2 people

  10. simona32 kaže:

    Daco,
    E to je jako opet zanimljivo… Ja to što pišeš znam iz naše privatne komunikacije ali nikad nisam htela da spomenem dok ti ne pomeneš javno. Sećam se da sam ja na nekom sajtu pročitala da je neka devojka napisala da je tek kad je našla biološku majku po mirisu znala da joj je to majka a usvojena majka joj je neprijatno mirisala i to ju je ometalo da je doživi kao majku… To je bila jedna od poraznih stvari vezano za usvajanje pa sam ja morala da proverim kod tebe pa si mi ti ispričala tu priču o mirisima. Inače posle toga sam uočila da me Viktor stalno njuška dok se grlimo, da li to sad ima veze sa tom pričom o mirisima ili je slučajno ne znam… Pitala sam ga i direktno da li mama lepo miriše, kaže da… nadam se da je doživljaj zaista takav 🙂 Inače moja majka tvrdi da Viktor miriše isto kao moja sestra i ja kad smo bile male… Kad sam je jednom pustila da ga okupa kaže da joj se vratilo sećanje na nas, ista koža, isti mirisi…

    Inače Viktor bi mogao da ima još neko sećanje, do duše retko je susretao biološku majku ali prema rečima socijalnih radnika bilo je to par puta a prema hraniteljici jednom… Iako su to bili kratki susreti u centru za socijalni rad socijalni radnici su smatrali da će se on sećati. Medjutim moj suprug je jednom pitao psihološkinju iz czsr da li smo mi po liku ikako slične pa bi moj lik mogao da prekrije to sećanje… Pogledala me je pažljivo i rekla da može, da je dete suviše malo pa ne možemo da kažemo kako će obradjivati sećanja… Nisam nikad primetila da se tih susreta seća na bilo koji način ali i njih ću mu svakako spomenuti kad priča krene malo detaljnije da se odvija i kad postavi više pitanja (u stvari i dalje ne postavlja nikakva).

    Liked by 2 people

  11. Daca kaže:

    Pitala sam ga i direktno da li mama lepo miriše, kaže da… nadam se da je doživljaj zaista takav 🙂

    Jeste, takav, što ne bi bio i meni je miris mame super 😉 Ovde se ne radi o lepoti mirisa i čiji je lepši, već o prostom prepoznavanju i osećaju koji je taj miris izazvao. Nego je situacija toliko kontradiktorna ( vizuelno gledaš stranca, po njuhu osetiš da ti je vrlo bliska osoba kao da je znaš ceo život ) Ja veći kontrast u životu doživela nisam i zbog toga je upečatljivo sve to. 🙂 Zamisli kad ti um i čulo vida govori jedno, a čulo mirisa totlano suprotno. Uvrnuto je totalno.

    Liked by 2 people

  12. simona32 kaže:

    Daco,
    znam… nego me je bio malo porazio odgovor te usvojene devojke, čuj nije mogla da doživi usvojenu majku kao majku zbog neprijatnog mirisa… Nekako mi se to čini baš okrutno i tužno, hajde da je žena nešto skrivila, bila nasilna, netolerantna, prećutala usvajanje… bilo šta što je zavisilo od nje, nego neprijatno mirisala…

    Inače mislim da su to sve specifičnosti usvajanja, mi koji smo odrasli sa biološkim majkama ne razmišljamo o njenom mirisu i slično… I rekla bih da je to nešto instiktivno, kao što je i u životinjskom svetu, tako je i sa čuvenim ličenjem… Primetila sam da je i kod bioloških majki, onih koje pišu bar slično nekako trudnoća sa detetom koje su dale na usvajanje dobija mnogo više na značaju. Naravno i trudnoće sa ostalom decom su značajne ali sa njima se množe neke druge uspomene a ovde su samo retki susreti (pošto je reč o otvorenom usvajanju). I onda te njihove trudnoće kao da su trajale devet godina a ne devet meseci, tako se stiče utisak jer to im je jedini zajednički period sa decom i onda proživljavaju iznova i iznova sve te trenutke kad su šta odlučile i pomislile i osetile i pričale. Jedna biološka majka je pričala da je tražila jedan dan nakon rodjenja da provede sa detetom. U tom danu ona mu je ispričala sve što neće biti u prilici da mu priča, i koliko ga voli, i o precima i ovome i onome…. Proživela je čitav jedan život sa njim u jednom danu a onda ga dala njegovim roditeljima.

    Liked by 1 person

  13. Daca kaže:

    Sećam se priče te biološke majke. Da, one izgleda ostanu zamrznute u tom vremenu. Kad je meni bm prepričavala malo taj period, ja sam stekla utisak da se žena više ne nalazi na mestu na kom smo i da dok to priča nije svesna ni koja je godina ni da sedi pored mene, odrasle. Totalno se žena prešaltovala u period porođaja i tih dana u porodilištu, sa nekim posebnim sjajem u očima. To je bukvalno jedini trenutak bio gde sam ja ikakvu, kakvu takvu, neku vrstu emocije, mogla videti od nje.

    Liked by 2 people

  14. simona32 kaže:

    Naravno da ima emocije prema tebi Daco, bar ja duboko verujem u to. Samo je pobegla, „zaboravila“, potisnula… da bi mogla da preživi. Pričale smo o tome na onoj temi o drugom odbijanju.

    Liked by 1 person

  15. simona32 kaže:

    I tako Daca i ja odosmo sasvim u offtopic 😀

    Da vratim temu na snove a opet ima veze i sa našom offtopic pričom. Noćas je Viktor imao noćnu moru, nije hteo da mi kaže o čemu se radi i uspavala sam ga.Nije ni jutros hteo,kao ne seća se… Ja ga popodne opet „usput“ pitam, kao „zaboravila“ da je rekao da se ne seća… Ispostavi se da je sanjao onaj dogadjaj na koji smo zajedno išli prošle zime a u kraju gde je u vreme trudnoće živela biološka majka pa i on! U tom dogadjaju nema ništa strašno ali kao njega je sad tu nešto uplašilo… Opet neki dokaz da mi umom znamo mnogo više nego što zapravo znamo, verovatno do duše vidi i neku Jovanovu ili moju reakciju kad se spomene taj kraj, mislim ne reagujemo mi nikako posebno ali za nekog ko nas svakodnevno vidja i male promene su uočljive… Onda je počeo da redja koji sve drugari iz vrtića žive tamo, počeo je da smešta neku i decu koja ne žive… Na vrh mi je jezika bilo da kažem da je to nesudjeni njegov kraj a on me je pažljivo i pronicljivo gledao, ma kao da zna… Ipak nisam ništa rekla. I dalje ne pita o usvajanju a napisah na drugoj temi da nameravam zbog tih noćnih mora i ostalih problema da mu opet pročitam knjigu ‘Zašto sam usvojen/a’ ali sa svim detaljima polako… ima vremena…

    Sviđa mi se

  16. simona32 kaže:

    Posle dužeg vremena sanjala sam nešto vezano za usvajanje. Kao razmišljam o otvorenom usvajanju i kako da je tako bilo ne bi bilo problema koje smo mi imali sa Viktorom i Snedra i njm sa Lepotanom. Otvoreno usvajanje bi bilo rešenje i za nas a i za svu ostalu usvojenu decu, gde god može da se ostvaruje… Ne samo u detinjstvu već i kasnije još i više kad krenu dileme oko sopstvenog identiteta, (neuspešni) reunioni, sve je to mnogo lakše kad kontakt već postoji. Ništa se u tom snu ne dešava drugo sem što ja kao eto to prepoznajem kao rešenje i onda se dobro osećam. Ali kad se probudim naravno znam da je to – šta bi bilo kad bi bilo… Ništa mi ne pomaže što znam da je otvoreno usvajanje bolje od zatvorenog kad kod nas ne postoji i mi smo u zatvorenom usvajanju. Valjda je san izraz raznih mojih strepnji i težnji da nadjem rešenje. Viktor biva tužan dok smo išli kod mojih za novu godinu – jesu li to prvi znaci neraspoloženja za praznike koje muči usvojene? Onda počinje da šmrka i meni kao i uvek u tim situacijama se vraća strah jer ne znam medicinsku istoriju, da ne propustim nešto, da se ne iskomplikuje nešto. Taj strah je pojačan time što su praznici, lekarske ordinacije ne rade, pa ne znam ni kome bih se obratila za pomoć… Samo razmišljam da nekako dodjemo do ponedeljka bez nekih komplikacija…

    Sviđa mi se

  17. simona32 kaže:

    Sinoć pred spavanje mi Viktor kaže da snovi koji ga muče su veštice i ‘mrtve babe koje ustaju iz grobova’. Prvi san me je podsetio na Lepotana i mene, i mi smo imali takve snove. Ali tu sam Viktora podsetila na moja pozitivna učenja o njima jer sam mu puno puta pričala da su veštice vešte žene a da su u bajkama predstavljene kao ružne i stare jer su bajke pisali muškarci koji su se plašili ženske snage tako ih je svaka nepokorna žena plašila… Ponovih mu to kao argumente da se od veštica, veštih žena nema razloga plašiti ni u snu ni van njih. Medjutim ove babe su i mene uplašile. Koliko mislite da mogu da se povežu sa usvajanjem? Jovan je rekao da to dete nešto fantazira, čulo od druge dece, ali Jovan i inače ne bi ništa povezao sa usvajanjem 😀 Meni su mrtve babe koje ustaju iz grobova direktna asocijacija na pretkinje, na prošlost koju želimo da pokopamo a ona uporno iskače. Rekla sam Viktoru samo ovo za prošlost i sugerisala mu da mrtvim babama kad se pojave poruči da se on ne plaši prošlosti takodje da njega njegova mama čuva. Ovo drugo ne znam koliko mi je pametno ali morala sam u trenutku da smislim neku zaštitu od mrtvih baba… No možda i nije loše jer ako je to deo njega koji razmišlja o biološkom poreklu možda će odgovoriti ‘to nije tvoja prava mama, Milena je tvoja prava mama’ ili već nešto slično a onda ćemo moći da dalje radimo na tom snu. U svakom slučaju kad danas ustane priupitaću ga da li su se ‘javile’ mrtve babe… Postoji još nešto što je vezano za njegovu biološku babu a zalazi u njegovu priču pa neću da napišem 😀 Ali bez obzira što ne znate o čemu se radi da li mislite da bi bilo dobro da mu taj deo ‘prevedem’ u svest (svakako sam nameravala da o tome pričam samo naša priča jedva je stigla dotle da spomenemo MIlenu a kamoli da sam stigla do njene majke)?

    Sviđa mi se

  18. sunflower kaže:

    Ponovo ne mogu da verujem koliko podudarnosti pronalazim. Takodje sam ceo zivot ubedjena da mirno spavam, da bi mi ljudi koji su me videli rekli da umem bukvalno da odskacem od kreveta. Neretko mi se desavalo da se budim izgrebana po rukama i sl. Nazalost 90% vremena se uopste ne secam svojih snova, ali kada se setim onda su upecatljivi. Pisala sam u prvom delu price o snu koji isto nekako ne mogu svesno da prizovem. Poprilicno sam ubedjena da se radi o domu, jer se secam ovog sna iz najranijeg detinjstva. Imam osecaj da nisam dovoljno u kontaktu sa sobom pa nekako ni ne tonem dublje u podsvest. Ne znam kako sebe da navedem/opustim/pripremim za snove…

    Liked by 2 people

  19. simona32 kaže:

    Videla sam ovaj komentar od Sunflower i htela da komentarišem a onda se teme izgubi…

    Sad sam je našla jer sam noćas imala zanimljiv san. Sanjala sam da sam ja biološka majka. Jovan i ja imamo ćerku koju su nam oduzeli (u snu ne znam zašto) i odveli na hraniteljstvo. Hraniteljka je ista kao i Viktorova. Zovem telefonom i ne dobijam je. Onda se pojavim kod njih i kažem da sam došla da vidim ćerku. Hraniteljka kaže da je na spratu i Jovan i ja čekamo. U medjuvremenu uzimam hraniteljkinog unuka u naručje koji je istog uzrasta kao i kad smo uzimali Viktora (pre šest godina, znači u stvarnosti je sada to mnogo veće dete). Hraniteljkinoj ćerki pričam o mom bolu kao majke koja nije sa detetom. U jednom trenutku se Jovan i ja tajno penjemo na sprat. Naša ćerka ima jedanaest, dvanaest godina, znači starija od Viktora. Ima plavu dugu kosu koju je splela u pletenice i plave oči. Igra košarku sa nekim devojčicama. Kada me vidi želi da mi potrči u zagrljaj ali se suzdržava i ona kao i ja. Završava košarku i ostajemo nasamo no tu se san prekida. Inače u snu je rečeno njeno ime. Kada se probudim shvatim da je to zapravo ime naše Dace. 😀

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: