Usvajanje

Početak » Psihologija usvojenog deteta » Usvojeni tinejdžeri i samoubistvo

Usvojeni tinejdžeri i samoubistvo

Kategorije

Kategorije

Usvojeni tinejdžeri četiri puta više pokušavaju samoubistvo: podsetnik za stručnjake da roditeljske brige treba da shvate ozbiljno

Iako su mnogi usvojeni tinejdžeri dobro psihološki prilagodjeni nove studije pokazuju da oni i dalje više pokušavaju samoubistva od onih koji nisu usvojeni.

Ranije studije su pokazivale da se usvojeni tinejdžeri više suočavaju sa problemima u ponašanju i psihijatrijskim problemima. Stvari se nisu promenile. Prema novoj studiji usvojeni tinejdžeri se suočavaju sa većim rizikom od pokušaja samoubistva od onih koji nisu usvojeni.

Studija je obuhvatila više od 1200 tinejdžera koji žive u Minesoti i utvrdjeno je da oni koji su usvojeni imaju četiri puta veće šanse da izvrše samoubistvo. Od 56 koji su pokušali samoubistvo 47 su usvojeni, a devojke se suočavaju sa većim rizikom. Od 47 usvojenih tinejdžera 31 su devojke a 16 mladići, a medju onima koji nisu usvojeni četvorica mladića i pet devojaka.

‘Adolescencija je, uopšte, period većeg rizika (za pokušaje samoubistva). I sada postoje dokazi da rizik može biti relativno veći za usvojene adolescente’ kaže Dr. Victor Fornari, direktor dečije i adolescentske psihijatrije.

Svi od 692 tinejdžera su usvojeni pre druge godine, 75% je inostranog porekla. Istraživači su ih poredili sa 540 neushvojenih tinejdžera. Svi su imali 15 godina na početku istraživanja. Tri godine kasnije su njihovi roditelji i nastavnici intervjuisani radi utvrdjivanja rizika u ponašanju. Istraživači su utvrdili da su pojedina ponašanja povezana sa onima koji su pokušali samoubistvo a to su razdor u porodici (prijavljen od strane roditelja), prekid školovanja, spoljno ponašanje i negativna raspoloženja.

Nema nikakve značajne povezanosti sa inostranim ili domaćim poreklom ili rasom ispitanika i pokušajima samoubistva. Razlika izmedju devojaka i momaka pojavljuje se jer momci imaju 10 puta veće šanse da dovrše samoubistvo jer koriste smrtonosnija sredstva. Ali su devojke deset puta više pokušavale samoubistvo nego momci.

Istraživači su primetili da su usvojena deca pokušavala samoubistvo češće zbog faktora rizika nasledjenih od bioloških roditelja, kao što su psihijatrijski poremećaji i bolesti zavisnosti, i takodje zbog prilagodjavanja i razvojnih problema uključujući poremećaj privrženosti i rano smeštanje u instituciju.

Doktorka Margaret Keyes, vodeća autorka ove studije, je rekla da je ova studija podsećanje lekarima da shvate roditeljske brige ozbiljno. Usvojeni roditelji se ponekad vide kao neko ko preteruje i lako se obraća doktorima. Ja mislim da se njihove brige moraju uzeti ozbiljno i da nisu nužno preterivanje. Oni možda gledaju realne pojave u svojoj porodici. “

Originalan tekst se nalazi ovde http://www.medicaldaily.com/adopted-teens-4-times-more-likely-attempt-suicide-stark-reminder-clinicians-should-take-parental

suicide


9 komentara

  1. tatajovan kaže:

    I meni je to negde bilo logično. Jednom sam pročitao da isto važi i za tinejdžere koji su lgbt, koji su manjinskih boja kože ili drugih marginalnih grupa. Upravo zbog ovakvih rizika, roditeljstvo mora da se shvati jako ozbiljno. Usvojenom roditelju dete mora da bude na prvom mestu s beskrajno razumevanja i ljubavi. Drugi možda mogu da dopuste sebi i da budu odsutni i da se razvedu i rade u inostranstvu, ali usvojeni roditelji ne.
    Stabilnost u porodici i brak moraju da se održe pa makar zaticali bračnog druga u preljubi na posteljini koju smo mu kupili za godišnjicu.
    Dete takođe ne sme da se optereti nikakvim našim brigama i problemima. Sport, hobi, drugarstva… stvati su koje se uvek moraju obezbediti.

    Liked by 2 people

  2. simona32 kaže:

    Gde ti Jovane stiže od samoubistva do razvoda? 😀

    Ne bih ja išla toliko daleko. Jeste ovo teže roditeljstvo, treba da ga shvatimo ozbiljno i da budemo posvećeni roditelji ali ne da postanemo i robovi dece. Ja sam protivnica onog pitanja – što su ga usvojili pa se razveli? Što su biološki roditelji radjali decu pa se razveli? Usvajanje kao ni biološko roditeljstvo ne daje garanciju da će prilike u našim životima ostati nepromenjene. Ali trebalo bi da imamo znanja da naša deca mogu imati neke nasledne faktore, da su pored toga preživela odvajanje od biološke majke, dom, hranitelje, pa onda i nas, navikavanje na sasvim novu porodicu i da je normalno da je to ostavilo traga, nenormalno bi bilo da nije…. Samim tim je naša odgovornost veća.

    Takodje tu je i ovo što se naglašava u tekstu da nas lekari, psiholozi ozbiljno shvate. Moj utisak je da većina njih jako slabo poznaje usvajanje a samim tim ne može ni da pruži pravu pomoć. Kada je tako bilo u SAD obraćanje psiholozima je donelo više štete nego koristi. Stoga sam ja oklevala da se obratimo psiholozima. Ali sam zato ovde pozvala tako što sam se sprijateljila na fb sa njima mnogo psihologa i raznih organizacija i socijalnih radnika itd… Ne sumnjam da uz malo bavljenja o čemu se u usvajanju zapravo radi mogu da pruže pravu pomoć roditeljima i deci.

    Lekar koji kaže – samo je ljubav dovoljna – je za mene najblaže rečeno neozbiljan (objašnjavala sam to u tekstu „ljubav (ni)je dovoljna“). Hoće li da kažu da ovi roditelji čiji su usvojeni tinejdžeri pokušali samoubistvo nisu voleli svoju decu? Jednom sam našla divan i strašan tekst sveštenika, usvojenog oca čija se ćerka ubila u sedamnaestoj godini. Sve je bilo u redu, upisala je neki prestižni univerzitet i ubila se. I onda se on vraća na znake, sitne znake koje nisu primećivali ili im se nisu činili tako ozbiljnim. I nakon tog teksta sam otvorila četvore oči mada su mi i do tada bile otvorene.

    Inače ja sam od onih koji dete vode kod lekara za sitnice 😀 Naročito je to bilo u početku kad sam bila sveža majka a to što ne poznajem medicinsku istoriju Viktorove biološke porodice me je ispunjavalo užasom. Da li je to što mu ide krv iz nosa samo slabost kapilara, nešto uobičajeno za mnogo dece ili znak nečeg možda opasnijeg npr hemofilije? Možda bi se Milena odmah setila nekog svog rodjaka koji je imao neku opasnu boleštinu. A mi o tome nemamo pojma i nećemo primetiti znake opasnosti. Sreća da je Viktor mali veliki dečak, da je navikao kod hranitelja da brine o sebi. Stoga kad oseti bol njemu se može potpuno verovati. Kada bismo došli kod lekara i oni nas otkačili kao nije ništa ja bih slušajući dete za koje znam da se ne vara insistirala da snime, pregledaju dalje i – ispostavilo bi se da jeste ozbiljnije. Šta da moje poverenje u dete i sebe nije bilo toliko? Terapija je bila sasvim suprotna, za prvi lak slučaj bavljenje sportom a za drugi strogo mirovanje i antibiotici. To je za ono fizičko a slično je mislim i za psihu…

    Liked by 1 person

  3. simona32 kaže:

    This week I was notified that 2 adoptees committed suicide in the same week. One was just 16 years old.

    It breaks my heart that the world and specifically those affected by adoption fail to validate the extreme trauma and loss that takes place when a birth mother decides she doesn’t want to parent and wants to give her a child a „better life“. Well guess what? It doesn’t always work that way. You cannot guarantee what your child will go through. Birth mothers, you are good enough. I don’t care what resources you don’t have. Don’t you ever let anyone tell you that you can’t! There are millions of mothers around the world in poverty making it happen for their families and keeping them together. Your love is enough! I am tired of prisons and strip clubs being filled with former foster youth and adoptees because they feel like they are worthless and have no family to stand in their corner.

    See this world would rather focus on the „positive“ stories about adoption than to hear the negative ones. The world chooses to label those adoptees with negative experiences „angry, ungrateful, bitter“. You are sick! Yes, some narratives may come off a bit extreme, but we have NO IDEA what has happened to them! NO IDEA! Be careful when you judge an adoptee. Be careful.

    When I started this page it wasn’t to make people feel good about adoption. There are plenty of places for that. I created this page to uplift adoptees and for them to feel safe. I created this page for adoptive parents so that they recognize the signs that many parents haven’t that led their child into drugs, depression, prison, prostitution, alcoholism, and sadly suicide. I created this page for birth mothers because I want you to think twice before you want to start your „own“ life because you weren’t ready. Next time, use some form of protection and own up to your responsibilities. You can be a mother! It is a choice! I saw my adoptive mama work three jobs busting her a** to take care of us. She did everything she could do. She was a widow by the time I was 7 years old. She only had a second grade education. She had no family she was an orphan. My mom is PROOF to me that anyone can parent if they choose to. Never did she feel like it got so bad that she would give me back like this crazy world is doing with re-homing adoptees.

    This post might come off as angry, and I might offend some of you, but right now I am not even concerned about that. I am angry that the world still fails to see that adoption is trauma just because there are positive stories in the media. Guess what, on this page this is TRUE LIFE: WE ARE ADOPTED. It won’t be all fairy tales. I come to bring the truth and to help those that are not receiving help.

    So the next time someone labels an adoptee „bitter“, „angry“, „ungrateful“, I want you to think of that poor girl at just 16 years old that took her life. I want you to think about that girl that right after she was told she was adopted she killed her self. I want you to think about those adoptees that are on the verge of swallowing a bottle of pills because they can’t see themselves out of the pain. I want you to think about that adoptee that is sitting her room with a gun to her head mad because things didnt work out with her adoptive family and her birth family refuses contact.

    I want you to think about that!

    I want you to STOP ignoring the voices of adoptees!

    https://www.facebook.com/iamadoptedblog

    Sviđa mi se

  4. snedra88 kaže:

    Tužno i na žalost istinito…

    Liked by 1 person

  5. simona32 kaže:

    Zato je važno ne zavaravati se i ozbiljno shvatati usvajanje. Sigurno niko od nas ne voli što je tako i ne radujemo se ni da pročitamo ni da prevodimo o samoubistvu koje je četiri puta češće kod usvojenih tinejdžera nego kod neusvojenih. Ali kad se suočiš da je to tako onda je sledeći korak da se zapitaš kako da pomogneš detetu da doba tinejdžerstva prebrodi… šta može da se učini sada, šta može da se učini kasnije. Bar tako je kod mene.

    Liked by 1 person

  6. snedra88 kaže:

    Simona, odličan je članak pod ovim linkom. Autor kaže da je njegov prethodni članak na istu temu na FB podeljen („share“) preko 800 puta što govori o važnosti ove teme.

    Neke od preporuka iz članka:

    – da medicinska istorija bude dostupna usvojenima i njihovim roditeljima (ja bih dodala u našim uslovima i pre zakonski utvrđene starosne granice za otvaranje dosijea),

    – da se na obukama potencijalnih roditelja i hranitelja razgovara o temi traume usvojenih i dece na hraniteljstvu da bi odrasli bili sposobniji da uoče kod mladih simptome depresije i sklonosti samoubistvu i da bi blagovremeno i adekvatno reagovali ili zatražili stručnu pomoć,

    – organizovati, posebno u pretinejdžerskom i tinejdžerskom periodu radionice i grupe podrške sa usvojenim mladima i mladima na hraniteljstvu itd.

    Jedna od rečenica autora koja mi je posebno upečatljiva je (parafraziram):

    Ohrabrivati diskusije i razgovore o (traumi, depresiji i) samoubistvu, bez ohrabrivanja samoubistva.

    „to encourage discussion about suicide without encouraging suicide“.

    Sviđa mi se

  7. simona32 kaže:

    Ceo mesec septembar je nacionalni mesec u SAD za prevenciju samoubistva a današnji dan je svetski dan prevencije samoubistva. Zato ima nekih novih tekstova. Jedan možete pogledati na sledećem linku http://ellecuardaigh.com/2015/09/08/adoptee-suicide-revisited/ a sa njega imate linkove na druge tekstove koji mogu biti korisni.

    Prevešću neke delove samo. Sa prvog linka gde odrasla usvojena objašnjava zašto je pokušala samoubistvo i zašto usvojeni pokušavaju:

    „Mi nismo rodjeni pa ni smrt nije posledica.

    Biti izabran a ne rodjen je jedan od uzroka. Pošto nismo došli na prirodni način i naš put je okružen misterijom i često lažima osećamo se da nosimo teret, ne samo da se ne uklapamo, nego da smo nepotrebni. Neki usvojeni se odluče da ne budu više izabrani nego neizabrani. Preuzeće kontrolu nad svojim životom tako što će ga završiti.

    To nije sebično ili kažnjavanje voljenih niti trajno rešenje za privremeni problem. To je jedna odluka. Ona štiti porodicu i prijatelje od nečeg goreg.“

    Drugi članak je pisala usvojena majka. Članak je mnogo duži ali ona je sama izvukla tri glavna razloga za samoubistvo usvojenih:

    „1) Usvajanje je trauma. 2) Usvojeni često ne znaju svoju medicinsku istoriju što proizvodi depresiju i ostale bolesti. 3) Usvojeni ne žele da uznemire svoje usvojene roditelje sa depresijom ili nečim što oni mogu videti kao nezahvalnost.“

    Sviđa mi se

  8. simona32 kaže:

    Nadjoh ovaj članak o usvojenima, samoubistvu i prevenciji. Na žalost nemam vremena da prevodim. Ali ono što mi se dopalo u članku je što su to najnovija istraživanja. U psihologiji sve što je ranije od pet godina se smatra prevazidjenim. A iz ove oblasti uglavnom nailazim tamo neka istraživanja iz četrdeset i neke prošlog veka, pa osamdesetih, pa to ne da je prevazidjeno nego praistorija za psihologiju 😀 Uglavnom članak se poziva na sve novije članke i istraživanja ali je nekako opet opšti, ja kad ga ugledah mislila sam biće mnogo detaljnije. Ali uglavnom sve što se tiče prevencije ja radim a nadam se ako ste roditelji i vi. Pratiti ponašanje deteta, anksioznost, depresiju (pratim), razgovarati otvoreno (razgovaram), pričati o poreklu (pričam koliko znam), ne govoriti usvojenima da su srećni što su usvojeni (daleko bilo, ne govorim, ako nešto kažem to je da je tužno kad se raspadne biološka porodica ali ima mesta i za sreću u novoj porodici, za tugu i sreću naporedo). Evo linka:

    http://adoption.com/adoption-related-suicide-statistics-prevention

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: