Usvajanje

Početak » Mi i okolni svet » Porodično stablo

Porodično stablo

Kategorije

Kategorije

Negde je postojala naša rasprava o porodičnom stablu ali ja ne znam gde a mislim da bi mogla i da dobiju posebnu temu. Naime ne bi mi palo na pamet da su i porodična stabla problem za usvojenu decu da nisam čitala na stranim sajtovima. I to se nije radilo o jednoj usvojenoj osobi nego o mnogim. Besni, povredjeni što im se to traži predavali su prazne papire, sećali su se toga i mnogo godina kasnije. Neki bi nacrtali stablo usvojene porodice ali opet bi se loše osećali. Nova drama nastajala je sa nekim genetičkim stablima koja su se radila u starijim razredima kada se krvne grupe i boja očiju nije poklapala. Neko bi dete dobilo slabu ocenu jer bi stavilo usvojenu porodicu a nesenzibilisani nastavnik ne bi hteo da popravi ocenu ni kada bi dete objasnilo da je usvojeno. Daca nije smatrala da je to neki problem kada smo raspravljali. Ipak mislim da toliki broj usvojenih kojima jeste bio problem ne treba da se zanemari, tačnije da roditelji ne treba da ih zanemare i da samo jednostavno kažu da deca imaju usvojene porodice. Pa i svi ti usvojeni su znali da imaju usvojene porodice takodje… Ustvari zavisi kako nastavnici objašnjavaju porodična stabla, ako povežu sa radjanjem i precima i pretkinjama bez kojih deteta ne bi bilo na ovom svetu jasno mi je što su usvojena deca imala problema.

Viktor je danas pitao šta je to porodično stablo. Jovan kaže da su radili to u vrtiću i ja prosto ne mogu da verujem da mi nije rekao. Ja i ovde stalno pišem kako nije radjeno porodično stablo… Mada Viktor kaže da se ne seća toga. Uglavnom sam mu objasnila da porodično stablo predstavlja pretke i pretkinje deteta, znači od mama, tata, baba, deda pa na dalje u prošlost… Dalje sam mu rekla da usvojena deca imaju dva porodična stabla, jedno je ono od biološke porodice a drugo ono od usvojene. Problem sa stablom biološke porodice je što mi ne znamo da ga nacrtamo, jednog dana kada odraste i kada ih bude potražio znaćemo pa ćemo tada nacrtati i to stablo. Za sada može da nacrta stablo usvojene porodice, tj nas roditelje, babe, dede koje zna. Čini mi se da je bolje suočiti se, znati da postoji problem i da jednog dana može biti rešen a da sada može biti rešen delimično zadatak koji je postavljen u vrtiću/školi. Da li će to zaštiti Viktora od predavanja belog papira ne znam… Ja se sve nadam da hoće jer mi se čini da je kod usvojenih koji su to videli kao problem odjednom taj zadatak pokrenuo bolno osećanje da oni ne znaju ništa o biološkoj porodici. Ako sam ga ja suočila već sa tim neznanjem koje postoji ali jednog dana može biti razrešeno i pretvoreno u znanje čini mi se da ćemo lakše prebroditi porodična stabla… no ostaje da se vidi…

Šta vi mislite o ovoj temi?

my family tree


9 komentara

  1. nina kaže:

    marija je imala porodicno stablo u zabavistu kad su imali priredbu za bhabe idede.ali veruj mi da meni nije ni palo na paqmet da nemozemo mi da budemo stablo nego njeni bioloski roditelji,onaq je nas sve nacrtala i napisala ko je ko.vaspitaqcica nista nije rekla na to jer ona zna da je ona usvojena

    Sviđa mi se

  2. simona32 kaže:

    Ja opet mislim da je Viktor nešto razmišljao čim me pita šta je to i ne seća se da su radili u vrtiću. Šteta što mi Jovan nije rekao jer bih ja pričala istog dana dok su mu sećanja sveža. No sada smo razgovarali i dalje i ja sam navodila baš prednost kad vaspitačice/nastavnice znaju jer onda mogu i da se postave. Kažem pretpostavljam da je problem kod porodičnih stabala kada nastavnik kaže da se radi o radjanju, nasledivanju… Usvojenu decu to može da asocira samo na porodično stablo biološke porodice o kome oni ne znaju ništa. Ali Viktoru je samo važno da on shvati moja objašnjenja. Na neki način to i jeste najbitnije jer pitanje je koliko vaspitačice/nastavnice razumeju i kada znaju i kakvu pomoć i podršku daju deci. Dobar način je čini mi se onaj koji je primenila Snedra kada je otišla i odnela knjigu „Medvedić Srećko“ i ona objašnjavala šta je usvajanje.

    Sviđa mi se

  3. Anima kaže:

    Vrlo,vrlo delikatno i interesantno.Razmisljala sam o tome.Pravno ,istog trenutka kad je dete usvojeno definitivno,postaje clan porodice koja ga je usvojila.Ali porodicno stablo ako bi se gledalo kao samo,trebalo bi prakticno da znaci produzetak zivotnog stabla jedne porodice.Linfa.I onog trenutka kad se ( recimo u slucaju da generacijama radjaju zenska deca koja potom radjaju decu koja „produzavaju“lozu muzevljeve famlije,dolazi do gasenja same. Ako ste primetili da se ljudi raduju vise kad se rodi sin nego cerkica?iako su svesni ( i u praksi je dokazano da su devojcice odrastanjem vise privrzenije roditeljima nego deckici).Ima tu nesto,nesto sto je mozda u podstvesti oceva,jer znaju da im se dobijanjem zenskog deteta usahnuti ,prekinuti porodicno ime,stablo. Dobro,covek usvoji dete,sina recimo,automatski dete dobija prezime i kao takvo nastavlja porodicno stablo.Sad ,nastavlja ime,ali ne krv.Ono fakticki nastavlja porodicno stablo druge familije pod drugim imenom. I gde je tu „problem“.Problema nema.Zar je vazno pod kojim imenom ce biti upisanjedna zivot?! Ko tu gubi ko dobija? Ispricacu vam jednu pricu.Bili dvoje mladih,voleli se dobili dete.Vremenom ljubav iscezla.rastali se i devojka sa svojim sinom se uda za jednog divnog mladica i sa njim zasnuje porodicu.srecnu.Iz te veze dobije jos dvoje dece.Curicu i sincica.Sve je lepo.Zive svi petoro zajedno u blagostanju i sreci,dugo godina.Njen sin iz prve veze je dobio prezime maminog muza,od kad zna za sebe ( a proslo je vec skoro pola zivota) za njega zna kao jedinog oca.Njegovo prezime nosi,sa njim je odrastao.Ok.I sta? kad se crta(izpisuje )porodicno stablo,obadva sina dobijaju isti tretman i mesto.I dotle sve u redu.Dete se oseca delom te porodice ( za drugo nezna i ne zeli da zna,jer je odraslotu gde jeste perfektno integrisano)…. Ono dobija svoje ime ,svoje porodicno stablo ,rame uz rame sa bratom po majci. I prenosi to stablo svojoj deci,i ona svojoj ,itd.Ok. Ali,ako progledate istog trenutka,recimo porodicno stablo cele familije,paralelno od muskarca koji se ozenio devojkom sa detetom,oni nisu u „obavezi“ da upisu dete,koje je stiglo u njihovu familiju.Tako da je moguce da dete vidi da kod strica ono „ne postoji“…Vrlo tuzno i traumatsko osecanje. mada je porodicno stablo jedna vrlo licna stvar i ne pokazuje se svima na izvolte ( jedino ako u porodici nisu bili „ilusri“preci,pa kao sinonim ponosa……………………………………………………..Elem neznam da li ste razumeli,ono sto sam zelela reci. U svakom slucaju svi imaju razlicito mislenje i tome i vrlo je bolno.Ja sam recimo u moje porodicno stablo upisala dete pod imenem i prezimenom koje je dobilo na rodjenju.A ono koliko znam ne postoli.Znaci da ce se samim tim tu zavrsiti.Fiktivno samo,jer moje seme negde ce u formi zivota zivota nastaviti da zivi ( mada,to je vec za drugu temu,ali da ne zaboravim,citajuci strane sajtove dosla sam do porazavajuceg statistickog podatka,da muska usvojena deca,neretko samovoljno izbegavaju da imaju potomstvo,ili kad imaju decu imaju ih u proseku vise i daleko su privrzeniji,nikako u normi kao „sva ostala deca“. Ja sam vam od onih kad citam statistiku,ako se pronadjem u njoj,kaze“U pravu su“ :),ali ako naidjem na deo koji se kosi sa mojim stavom,ili koji ne zaboli a priori odbacujem( kao horoskom).. Nego. Bilo kako bilo,volela bih kad bih mogla da moje dete nastavi moje porodicno stablo,a kako smo videli,ono kao takvo zakonski vise ne postoji.Nastavlja porodicno stablo,porodice,koja ga je usvojila( valjda je tako u Srbiji)stvarno se nerazumem u to.kako ce dete da se oseca.To samo ono zna,ali predpostavljam da nije tako jednostavno kao sto mi odrasli mozemo da zamislimo.To i da pitamo decu,nece nam sigurno reci.Jer kao sami povredjeni zivotom koji nisu birali,znaju da ma sta rekli mogli bi da povrede osecanja bilo jednih bilo drugih.Po meni usvojena deca,ma kako bila otvorena,i ma sta pisala ,vrlo su osetljiva i mnoge stvari nikada ,bas nikada nece izaci na videlo.To je jedan njiv mali kutak koji nadju u sebi,koji se nikom ne otkriva u kojem prezivljavaju ceo svoj zivot,koji ni sami sebi ponekad ne zele da priznaju da se nebi iznova ranili kad se sete…………………….. A sad nesto lepo.Sta ja mislim o mom i svakom usvojenom detetu i porodicnom stablu. U italijanskm jeziku postoji jedna lepa rec“innesto“ .kalem. U prirodi je isto tako i mi sami smo deo prirode. Zamislite jedno,mlado drvo. Mogu biti razliciti.Ali kad se stabljika jednog nakalemi na drugo,radja jedno novo stablo koje ima karakteristike i jednog i drugog a ustvari je sasvim posebno,lepo.jedinstveno.E to su nam deca.Posebna,ma koliko licila na stablo od kog su potekli,ma koliko licila na stablo na koje su nakalemljeni.bice nekako drugaciji. Ja kao bioloska majka,od mog bioloskog stabla imala sam samo saznanje ko su mi preci.I ako pozeli moje dete moze da vidi. A kako ce se osecati i sta ce upisati ,to je njegova odluka.Kad bi mogla da biram,opet izpocetka,birala bi da za zivota provedem trenutke sa njim.od papira koje cu u amanet da ostavim generacija koje dolazi( neka izvine,jer citace ovo i kad nas ne bude bilo),ja ( egoisticki )nema nista bas nista. Menjam papirologiju ovog sveta,za emocije za zivota.

    Liked by 2 people

  4. simona32 kaže:

    „kako ce dete da se oseca.To samo ono zna,ali predpostavljam da nije tako jednostavno kao sto mi odrasli mozemo da zamislimo.To i da pitamo decu,nece nam sigurno reci.Jer kao sami povredjeni zivotom koji nisu birali,znaju da ma sta rekli mogli bi da povrede osecanja bilo jednih bilo drugih.Po meni usvojena deca,ma kako bila otvorena,i ma sta pisala ,vrlo su osetljiva i mnoge stvari nikada ,bas nikada nece izaci na videlo.To je jedan njiv mali kutak koji nadju u sebi,koji se nikom ne otkriva u kojem prezivljavaju ceo svoj zivot,koji ni sami sebi ponekad ne zele da priznaju da se nebi iznova ranili kad se sete…………………….. “

    Slažem se. Mada bih volela kad bi ovdašnji odrasli usvojeni bili otvoreni u izražavanju svojih osećanja bar približno koliko je to na zapadu. I kod usvojenih na zapadu ne postoji potpuna otvorenost sigurno, i oni često naglašavaju da ih samo drugi usvojeni razumeju a da neusvojenima ne vredi ni objašnjavati i često rezignirano odustaju od toga. Ali opet je korisno za buduće generacije bar ako ne za njih, za kakvo takvo razumevanje. Evo meni ne bi palo na pamet da je porodično stablo takav problem da nisam pročitala mnoge drame usvojenih o sećanjima kako im je bilo kad je to traženo u školi. I stoga sam već sada ispričala priču o dva porodična stabla. Nije ni toliko važno da li ja sasvim mogu da udjem u sva ta osećanja usvojenog deteta i koliko ih shvatam. Ako sam tim postupkom pomogla da jednog dana Viktor bolje prebrodi taj čas crtanja porodičnog stabla i da ne doživi stres poput usvojenih sa zapada onda je cilj i ovako postignut.

    Sviđa mi se

  5. Daca kaže:

    Samo porodično stablo u konstelaciji svih drugih posledica gubitka porekla, maltene je bez nekog posebnog značaja, više dođe kao zaokruživanje priče o sopstvenom nepriznatom biološkom poreklu. Utešno je što ćeš zvanično postati rodonačelnik sosptvenog stabla 😀 Pomenula sam već jednom, imala sam priliku videti porodično stablo sa očeve strane od rodonačelnika „dinastije“ 😀 Kad sam pročitala prvo mi je uopšte bilo nejasno zašto je tako nešto objavljeno javno ( brat po ocu objavio ), da li je to izraz nekog ponosa, samozadovoljstva ili čega već? Onda shvatih da ja takav poriv nemam za razliku od svog brata, pa sam tako potvrdila još jednom koliko mi odsečeni od korena smo jednostavno amputirani od mnogih osećaja, osim naravno onog najgoreg – da si odbačen. Da budem do kraja iskrena ni pordično stablo roditelja mi apsolutno ne znači, osim samih roditelja. Dakle generalno ta zalaženja u porodične genetke istorije, bilo biološke ili usvojene, su zaista beznačajne (bar za mene ). Računa se samo ono što je na snazi i u realnosti. Svako dalje zalaženje od toga je suvišno. Da suze prolivam što me neće biti u nekom stablu ( metaforički rečeno ) mi je smešno, ako me nema ni u realanom svakodnevnom životu. Imena na papiru mogu da se okače mačku o rep.

    Inače dodala bih jioš jednu zanimljivost. Možda nije direktno vezana sa ovom tematikom, ali kao posredna posledica može se dovesti u vezu sa tim. Naime, osećaj nacionalne pripadnosti je vrlo slabo izražen kada nemate ni osećaj biološke pripadnosti. Naravno, ograđujem se da to nije neko univerzalno pravilo, ali eto i te zanimljive konstatacije.

    Liked by 1 person

  6. simona32 kaže:

    U moje vreme u školi se nisu crtala nikakva porodična stabla. I mislim da je to mnogo bolje. Škola bi trebalo da se drži onog javnog i ne zalazi u privatne stvari. Ima i drugih situacija koje mogu biti bolne za decu, ne samo usvajanje. Navodila je to i Anima a javljali su se ljudi i sa takvim situacijama na stranim sajtovima govoreći da je i njima bilo teško. Npr tamo gde je otac nepoznat. Ili gde su se roditelji razveli i dete je mnogo bliže sa očuhom i njegovima i odjednom u tom porodičnom stablu njega i njih treba da izuzme a navodi biološkog oca i njegove pretke i pretkinje koje i ne zna ili jedva zna. Druga je situacija kad mi odrasli razmišljamo o tome a za decu je to drama, bar kažem kako sam ja čitala iskustva ljudi…

    Ne mora da znači da je usvojenima samo beznačajno to porodično stablo ili nacionalna pripadnost. Ja bih rekla da to više zavisi od ličnosti. Evo ni meni to nema nekog posebnog značaja. A ni moji roditelji se nisu bavili porodičnim stablima, možda je svako samo uzimao nešto što njemu odgovara. Moja majka kao mala je živela u zajednici sa majkom i rodjacima koji su nam toliko dalek rod da ne može da se objasni ni kako smo rod. A mi se smatramo i ona njih smatra i danas bliskim rodom i sa njima smo u kontaktu i ona i ja. Dok one koji su joj zaista bliski po krvnom srodstvu i ne vidjamo, samo jednu po krvi bližu rodjaku ona vidja a i ja njenu ćerku (eto i tu preduslova za usvajanje). Ja ne znam da li bi moja majka uopšte mogla i da navede ko su njeni preci i pretkinje, teško… Otac zna da navede mušku liniju, samo po imenima a meni je to toliko „značajno“ da nikad nisam upamtila. Meni je opet značajna ženska linija, babe posebno, pomenuta majčina majka, očeva majka isto, obe jake žene svaka na svoj način naročito za vreme u kome su živele… Njih mi je značajno što sam vidjala u detinjstvu jer nijedna već kad ih vidiš nije imala veze sa pokornim ženama kakve su obično na žalost i danas, snaga je kod njih izbijala već iz stava i pogleda…

    I za nacionalnu pripadnost mi je slično kao kod tebe Daco. Opet to možda ima veze sa ličnostima jer ni za tebe ni za sebe ne vidim da nešto možemo da se identifikujemo sa većinom ovde, uobičajenim stavovima i ponašanjima… Za Viktora bih rekla da ima tipičnu tvrdoglavost karakterističnu za ljude iz kraja mog porekla a još više njegovog (to su bliski krajevi i sličan mentalitet). On kad nešto zamisli ima da tera pa nema veze što je pogrešno i da li je i njemu štetno, tako je kako je i kraj… Ja ga dosta učim pragmatičnosti, pričam da nije važno terati samo, da se ne radjamo naučeni nego čitav život učimo, da možemo da prepoznajemo nove prilike, puteve kojima krećemo… Možda ću ponešto ublažiti takvu prirodu ali ne verujem mnogo, ostaće verovatno u velikoj meri tako tvrd… Podseća me na moje rodjake, slike iz detinjstva a kažem to je taj mentalitet, verovatno zapravo podseća na svoje biološke pretke. Da li će mu to dati veći osećaj nacionalne pripadnosti ne znam, moguće…. Ja sam mu već pričala malo istoriju njegovog kraja po biološkom poreklu, inače voli da se bavi istorijom. Nisam mu još rekla da potiče odatle ali mi je u ovo vreme zanimljivo kako izgovara ime tog kraja, ponavlja ga kao neku mističnu reč, pravi asocijacije na nju i slično.

    Sviđa mi se

  7. simona32 kaže:

    Nadjoh jednu odličnu sliku porodičnog stabla za usvojene. Korenje su biološka majka i otac a grane usvojeni roditelji. Tako da ne moraju da budu ni dva stabla nego jedno sa granjem i korenjem, taman kako stablo i treba da izgleda 🙂

    Liked by 1 person

  8. simona32 kaže:

    Uh ovo drveće će me u grob oterati… Koliko puta se radi u toku vrtića/škole? Da li oni nemaju ništa pametnije da rade nego da ispituju kako se zovu prababe i pradede?

    Uglavnom Viktor me danas pita kako se zovu moje babe, iza baba su sledile dede… spojim ja sve njih kako se koji zove i sa kojom babom je bio oženjen. I kažem mu da su mu to prababe i pradede. A onda mi sine da se Viktor interesuje za takve stvari koliko za lanjski sneg ako nema povod. Pa ga pitam da nisu opet radili drveće tj porodična stabla. Kaže da možda jesu a možda i nisu. Ali to u prevodu znači da jesu.

    Kažem mu opet da usvojena deca imaju dva porodična stabla ali da on slobodno može da crta jedno od njih tj usvojeno stablo. Ono biološko nacrtaćemo jednog dana pa ćemo imati i njega ali u ovom trenutku nismo u mogućnosti da ga imamo. Pošto sam imala još poneku informaciju o biološkim srodnicima to sam mu ih sada rekla. Bio je oduševljen svakom informacijom koju je dobio. Takodje sam mu rekla koja se osoba zove slično kao on. To isto nisam znala kako će reagovati pa dosad nisam rekla ali bilo je ushićenje. Bilo mu je prilično neobično pa je rekao da se osoba zove isto. Rekla sam da nije baš isto, da je Milena time htela da mu da ime po nekome a da ipak bude i originalno njegovo i da ima neko značenje koje nam takodje priča neku priču, ima neku poruku koju je htela da mu pošalje… Postupke biološke majke ne komentariše, ni dobre, ni loše, ni poruke, ništa… Meni je uvek bilo potresno što je isprela priču oko imena i mislim da je moj život išao tako da detetu mogu da dam samo ime učinila bih isto, utkala bih priču u to ime nadajući se da će jednog dana stići do deteta… Medjutim to je valjda ženska poetičnost, Viktora je više dotaklo što se ta osoba koja negde živi zove kao on nego što je shvatio celu tu poruku iza imena… Ali biće još vremena da pričamo o tome…

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: