Usvajanje

Početak » Iz ugla deteta » Sunflower među suncokretima

Sunflower među suncokretima

Kategorije

Kategorije

Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu – Čarls Dikens, „Priča o dva grada“

Lutam prostranim hodnicima. Dečije igralište, raštrkano belo cveće. Tišina, iznenada sve postaje maglovito. Budim se uznemirena grčevito grleći jastuk. Višegodišnji san koji zna povremeno da me poseti. Da li ovo mesto zaista postoji ili je naprosto plod moje mašte?

Prelepo, srećno, ispunjeno detinjstvo, jedina specifičnost-započinje sa dve ipo godine. Tačno toliko je bilo potrebno da upoznam svoje roditelje. Pre toga, o tome se ne razmišlja.

Kako su ti samo specifične pegice. Izrazito si visoka. Imaš vrlo neobične crte lica. Pa na koga ti to ličiš? Uvek uz smešak preusmeravam razgovor, odmahujem kao da mi je apsolutno nebitno. Sasvim obična subota, gledam sa roditeljima emisiju o spajanju biološke majke i ćerke nakon 20-ak godina. Mama žustro komentariše, ja potvrdno klimam glavom. Zaista da li postoji valjano opravdanje da se neko odrekne rođenog deteta?! Ne, ti ih nikada nećeš tražiti, takve osobe nisu vredne tvoje pažnje.

Slike, slike i još slika, uvek mi je nedovoljno. Studiozno promatram svaku pozu, profil, pokret. Mama me kroz šalu prekida u analizi, „Joj dete pa nisi valjda narcis da se toliko gledaš?“ Ja, narcis? To ne može biti dalje od istine. Pogled na ogledalo često zna da bude mučan. Veoma dugo sam živela u uverenju da mi je ogledalo neprijatelj usled izostanka fizičke lepote. Zadržavam pogled duže nego obično. Počinje da me obuzima neka tuga, skrećem misli i nastavljam kroz dan.

Godine se nižu, stvari mi se odvijaju po planu, međutim osećam povremno neko bezrazložno nezadovoljstvo. Pokušavam da pronađem uzroke, međutim ostajem nejasna sama sebi. Posvećujem se maksimalno svojim silnim obavezama, jer ipak ne želim da izneverim svoja brojna očekivanja.

Još nekoliko godina prolazi za čas. Osećam se dobro, ispunjeno na svim poljima. Iznenada me ostavlja dečko i stvari počinju da se radikalno menjaju. To nije bila samo tuga zbog gubitka partnera već i užasan osećaj bespomoćnosti. Polako počinjem da shvatam da postoji nešto što me previše dugo tišti.

Konačno otvaram koverat. Upijam svako slovo. Bogata, obrazovana, uticajna porodica, ćerka na drugoj godini fakulteta, priča o silovanju na novogodišnjoj žurci. Dolazim do dela o sebi. Čitam lekarske nalaze o svom usporenom psiho-fizičkom razvoju. Na trenutke zamišljam sebe bespomoćnu i šćućurenu u nekom kutku doma ne znajući šta mi se dešava. BES. Kako su mogli??? Imali su sva materijalna sredstva da me odgajaju. Povrh svega nigde nema imena oca. Ko su zapravo ove bezlične osobe?

Vrlo lako dolazim do biološke tetke. Neočekivanim pozitivnim odgovorom započinje skoro jednogodišnje putovanje. Prva slika. Ruke mi neposlušno drhte, ubrzo stiže i kratka poruka. Počinjem da razmičem zavesu. Svaki razgovor i naizgled nebitna informacija su od neprocenjivog značaja. Konačno imam uvid o davno izgubljenim korenima. Nažalost suštinski značajna pitanja ostaju nerešena. Frustracije počinju da se talože, utehu pronalazim u zakazanom susretu.

Nisam mogla da se prepoznam dok sam zurila u skvrčene nožne prste. To me je podsetilo na prvi par lakovanih crvenih cipelica koje mi je baka poklonila. Pre toga prstiće sam skupljala zbog premalene domske obuće a sada to radim kada god bih se osetila uznemireno. Žena preko puta mene, moja biološka „majka“, vrti nebulozne priče dok pokušava da se nekako oslobodi bilo kakve krivice. Prestajem da slušam i samo posmatram. Isti nervozni pokreti rukama, pomalo muškobanjasti sed i slične facijalne ekspresije. Konačno se usuđujem da je pogledam u oči. Sva ona nelagoda koju sam osećala ogledajući se iznenada postaje opipljiva. Ona stara tuga me obuzima, ovaj put jače nego ikada. Svaki dalji razgovor je nemoguć, a moj racio odavno isključen. Putevi nam se ponovo razilaze.

Nedelje prolaze, biološka „majka“ zove povremeno, međutim razgovori su krajnje površni i isprazni. Početno uzbuđenje od susreta bledi. Sve više mi smeta njen nedostatak želje da saopšti ćerkama istinu. Zašto bar sada ne može da ispadne fer prema meni? Dokle više da budem strpljiva i prepuna razumevanja? Zašto mene niko ovde ne poštuje? Nakon par meseci ubeđivanja konačno dolazi do pomaka. Polusestre saznaju za mene i relativno dobro primaju vest. Mom oduševljenju nema kraja, mislila sam da ću poleteti kada me je starija polusestra pozvala. Nažalost moja sreća je bila kratkog daha. Ponovo na scenu stupaju laži, spletkarenja, isplivavaju patološki odnosi između biološke „majke“ i tetke. Prvobitna priča o silovanju biva zamenjena mladalačkom vezom koja se igrom sudbine završila trudnoćom. Potencijalni kandidat za oca se naravno ispostavlja kao pogrešni, dok mi biološka „majka“ sve više pada u očima. Šlag na tortu su nove verzije „istine“, svaka luđa od prethodne. Drži me minimalna nada da su mi možda polusestre normalnije i da su samo izmanipulisane. Nažalost vreme me demantuje. Ispostavlja se da su i one krajnje nezainteresovane i u potpunosti indiferentne. Ponašaju se kao da im je u život ušetao neko sa ulice a ne polusestra. Emocija BEZ.

STANI. Nemoj da ih tražiš, poštedi sebe. Kasno. Sada mi jedino preostaje da raščistim haos koji su izazvali. Kako da preusmerim sav ovaj bes, ne želim više da ga svaljujem na sebe? Raduje me povremno zapadanje u apatiju, bar bol izostaje. Šta nije u redu samnom? Zašto se osećam kao od straha izbezumljeno dete? Nema mesta ovde takvim osećanjima, ipak sam ja uspešna, samostalna, stabilna osoba. Ne želim da se suočim sa sobom, hoću da sve nestane, da se vrati u podrum i truli tamo. Ne znam kako da prihvatim NEPRIHVATLJIVO. Kako da se pomirim da sam ja u isto vreme i odbačena i voljena, jaka ali i neverovatno slaba i ranjiva.

Dosta je bilo, dala si svoj maksimum. Više nikada nećeš dozvoliti nikome da te ne poštuje, pa makar to bili i najbliži srodnici.

TI, da bas TI, si vredna ljubavi bas takva nesavršena kakva jesi.

Spremam se za spavanje, ovog puta zadržavam pogled na ogledalu. Crne oči odaju tugu, ali i čudnovatu i novonastalu smirenost i ponos.

Sunflower

 

 


24 komentara

  1. simona32 kaže:

    Hvala ti na ovoj divnoj i potresnoj priči Sunflower. ❤

    Ovo je inače priča koju je Sunflower napisala za knjigu o usvajanju. Uz njenu saglasnost sam je odmah stavila i na blog. Priče dece su suviše dragocene da ih zadržavamo i čekamo… U ovoj priči je toliko momenata na koje treba obratiti pažnju… evo i ja koja mislim da sam toliko čitala o usvajanju da sam sve obuhvatila našla sam jedan sasvim novi momenat koji postoji i kod nas, znači nikad ne obuhvatamo sve…

    Ogledala… Viktor silno vreme provodi ispred ogledala. Znam koliko je ličenje važno za usvojenu decu. Pisala sam više puta da sam pročitala da je dobro da deca nacrtaju biološke majke, kako god da nacrtaju i da eto imaju bar neki crtež. Prema informaciji hraniteljice Viktor je isti njegova biološka majka, a on sam tvrdi da se seća lika (u šta ja nisam baš najsigurnija mada sam na crtežima vidjala lik žene nalik njemu za koju je uvek govorio da sam ja). On je jako talentovan za crtanje, pa kad je tako mali uvek znao da pogodi lik, nikad me nije mogao prevariti, znala sam kad nacrta mene… Ali bilo bi dobro da sa namerom i otvoreno nacrta lik biološke majke, mogao bi po svom liku čak i ako se ne seća lika… No pošto to nije činio kad god sam predložila odustala sam od toga. Mi imamo po svim sobama Viktorove portrete… Gde god pogledaš vidiš Viktora 😀 Ja uživam u tome da ga svuda gledam a i on voli te svoje slike svuda… Šta misliš da li je to bar neka zamena za ljude koji su slični Sunflower? No bez obzira na portrete, pa još i fotogorafije na sve strane Viktor zuri u ogledala, mada zuri i u portrete do duše… A eto koliko i kad dosta čitamo ne povezujemo, ja sam isto znala da kažem Viktoru da se makne od tog ogledala, dokle će se gledati, jeste lep i divan ali pretera… Uopšte u tim trenucima nisam povezala da i to ima veze sa usvajanjem i ličenjem sve dok nisam pročitala slično ponašanje kod tebe… I čitam opet tvoje reči, isto tako pozira i gleda uglove… Eto kako ste vi usvojeni slični, Daca uvek kaže da ste svi vi braća i sestre ❤ ❤

    Onda priča o raskidu od strane dečka, okidač za primal wound, ostavljenost i odmah budi priču iz prvih dana života pohranjenu u nesvesnom.

    Priču sam čitala već i komentarisala na prethodnim člancima. Pa ću samo ukratko ponoviti da mislim da je to put kojim mora da se prodje. Žao mi je samo što je odnos sa sestrama koji je obećavao u početku kasnije razočarao. Ja sam to znala iz privatne prepiske sa Sunflower a mislim da je za čitaoce bloga novost. Mislim da su one ipak pod uticajem majke, život će pokazati da li ikad to može da se izmeni. I treba da budeš ponosna na sebe. Velike si stvari poduzela uglavnom sama. Morala si da prođeš taj put radi sebe.

    Liked by 1 person

  2. simona32 kaže:

    Sad pročitah tvoj odgovor Ivani pa me podseti još na nešto što sam htela da napišem Sunflower… To da se osećaš kao dete… Ti jesi dete u tom odnosu. To sam shvatila opet pričajući sa Dacom i čitajući priče drugih usvojenih. Iako si ti odrasla osoba sada kada ih susretneš budi se ono dete u tebi. Zato se mnogi usvojeni sete mirisa biološke majke, znači da su se vratili u period trudnoće i rodjenja na neki način. Takođe i biološke majke mogu ostati okamenjene u onom trenutku kada su dale decu. Čitala sam da i ako usvojena osoba uspe da ostvari odnos sa biološkom majkom i ocem, oni se vrate na onaj period kad su zbog svojih sukoba izgubili dete. Ponekad ne mogu da ostvare reunion bar neko vreme jer čim se ugledaju prebacuju jedno na drugo krivicu da je zbog ovog drugog to bilo… To nije tvoja situacija ali kažem može biti i tako… I ovo izmišljanje raznih priča deluje da osoba ne može da se suoči sa samom sobom.

    Nešto drugo bih te upitala što nisi spominjala ali meni sad zbog tih i takvih sličnosti pade napamet… Da li si kao dete bila umorna? Viktor je često umoran više nego što bi s obzirom na uzrast trebalo da bude. Svi rezultati su mu u redu, skoro je vadio baš krv, nije ništa fizički. Bili smo i na planini… Nekako to doživljavam kao neki duhovni umor… nekad mi deluje umorniji od mene. Da li to može da dolazi od usvajanja, od te preteške priče za njegov broj godina?

    Liked by 1 person

  3. sunflower kaže:

    Hvala Simona jos jednom na beskrajnoj podrsci. Ovako sto se tice tog regradiranja na dete, mislim da mi je tesko to sebi na neki nacin da priznam pa i dopustim. Nekako ne zelim i ne volim kada sam previse ranjiva. Ovo poslednje razocarenje sa „sestrama“ mi je na momenat izvuklo tlo pod nogama, i plasi me sto dozvoljavam sebi da to toliko utice na mene. Ne znam koliko je uticaj majke a koliko ih je jednostavno tako odgojila da su postale krajnje sebicne i usmerene iskljucivo ne sebe. Takodje sam primetila neku vrstu apatije kako kod „majke“ tako i kod jedne od „sestara“ Sticem utisak da je majka to neko licno nezadovoljstvo prenela i na njih. Ne vole ni sebe na zdrav nacin, pa mi se cini da zato nemaju neki kapacitet da se upustaju u zdrave odnose sa drugima. Sto se tice ogledala i portreta tu smo zaista identicni, takodje sam kao mala najbolje crtala upravo likove. Boli me sto sam uskracena za lik oca, ali trudim se da ne razmisljam o tome. Sto se tice umora to nisam imala. Bila sam jako aktivna. Nisam pisala o tome toliko ali u pubertetu sam se strasno povukla u sebe. Koliko je to do samog puberteta, koliko do usvajanja ne znam. Ali tada sam pocela svo nezadovoljstvo da svaljujem na fizicki izgled pa se stoga nisam bavila ovim pitanjem. Bas sam bila previse pasivna u tim godinama… Na fakultetu se to menja na svu srecu, samo sto sam tada tinjajuce nezadovoljstvo ignorisala obavezama. Nisam pisala ni o vezama, ali relativno kasno sam se i u to upustila i mislim da imam pomalo problem sa kontrolom. Upravo zato sam spomenula taj raskid, koji me je zaista pokrenuo.

    Liked by 2 people

    • Stoja Krnjaic kaže:

      Vas dve sad se već svačeg novog dotakoste, a ja još u Suncokretkinoj priči, šmrckam i brišem oči… O, milence drago! Neka si sve ovo stavila na papir i neka se sad polako ta turbulentna faza umiri, želim ti mir, stabilnost, ljubav.

      A što se tiče onog da smo svi mi nekad deca – meni je sestra sad skoro ljutito skresala kako ja na ručku kod naše mame prvo sebi sipam supu, živo sam se zaprepastila, uopšte se nisam prepoznala u tom opisu nekog detinjastog egocentrika. Na stranu sad što samo muž i ja volimo bukvalno ključajuću supu a naš sin ne, na stranu i sva druga razumna objašnjenja, na kraju sam rekla samo: „Pa kod mame na ručku i ja sam dete“. Da ne pominjem ostale infantilnosti u kojima se uhvatim, a prešla 45 godina 😮 😀

      Liked by 2 people

  4. sunflower kaže:

    Draga Stojo, hvala na lepim zeljama. 🙂 Prethodna godina je zaista bila naporna i nadam se da ce ova doneti neke lepe promene. Sada zelim da se posvetim sebi i ljudima koji me zaista vole. Bas mi je bila simpaticna ova prica sa supom-pogotovo sto radim identicno 🙂

    Liked by 3 people

  5. simona32 kaže:

    Ja da vas malo opustim da prenesem jednu zanimljivost o kojoj sam pisala na forumu Kutak a već ću se javiti da ozbiljnije pišem… Ali ovo je jedna zanimljivost koju smo davno primetile – magija slova S. Trenutno i mi kad ovde počnemo da diskutujemo uglavnom idu komentari – Sunflower, Snejpela, Simona, Snedra 😀 Slično je i na forumu a tako je i u knjizi za koju je i ova priča od Sunflower… Evo tog mog komentara:

    Meni je sad upalo u oči slovo S kao početno sllovo u nickovima… Davno smo primetile da ogromna većina nas iz usvajanja uzima nickove na slovo S. Iako mnoge od nekadašnjih forumašica nisu aktivne nove članice i bloga opet uzimaju nickove na slovo S poput Snejpele i Sunflower. Sad sam brojala da su od dvadeset priča koje su pristigle sedam sa nickovima na S. Pošto će priče ići po azbučnom redu, kad se dođe do slova S biće – nikad pročitati… Dobro priče će biti razdvojene pa će roditelji i deca biti poseban odeljak knjige… Dobro je jer bi se čitaoci zabagovali kod slova S i ne bi ni krenuli dalje 😀 U svakom slučaju postoji neka posebna magičnost slova S koja se opet iznova pokazuje…

    Liked by 2 people

  6. simona32 kaže:

    Moj nick je po Simon de Bovoar. Ali S i mene asocira na mnoge reči – Sunce, san, sreća, smisao, sin, sneg, sadašnjost, smer (u kome idemo, kao put…), slatko, sjaj, solidarnost, sudbina… I teške reči bi mogle da iskaču iz nesvesnog sirotište, siroče, siromaštvo, suze, sunovrat, sukob, strahovi… Meni dok sam razmišljala iskoči i ‘sorrow’, ne znam da li mi u nesvesnom mogu biti i reči na engleskom ali eto da napišem i to… Uglavnom to slovo S baš ima puno reči u našem jeziku koje su jake i mogu asocirati na ovaj put što eto ko zna kako je delovalo da i ako ne mislimo o tome uzmemo nick na S.

    Sviđa mi se

  7. sunflower kaže:

    Da se javim sa novostima, doduse i nisu bas pohvalne. DNK analiza je definitivno pokazala da mi Wunderkind nije otac. Medjutim on se poneo krajnje korektno, ponovio mi nekoliko puta da je bioloska majka pila i radila sve i svasta, tako da mu ta prica o silovanju uopste ne pije vodu. Provukao je da misli da moj bioloski otac ni ne zna za mene, pa cak pocinjem da sumnjam da on mozda i zna ko je ali ne zeli da se mesa. Mozda mu je to prijatelj koji sada ima porodicu, moze biti svasta. Nakon ovoga sam javila rezultate DNK biol tetki, koja potom prenosi biol babi koja ne moze cudom da se nacudi. I da spomenem Wunderkind je sada priznao da se jeste zabavljao u kriticnom periodu sa njom samo sto su imali dosta pauza. Upravo zato su i njeni roditelji poverovali u pricu da je on otac. Biol tetka vise ne zna sta da doda, jedino sto sada biol baba zeli da me upozna. Mislilm mogu to odraditi, ali sam ubedjena da ona ne zna nesto vise a i da nema neki jak uticaj na biolosku donorku. Potom u naletu besa desetak dana kasnije saljem joj poprilicno kulturnu poruku da mi konacno prizna sta se desilo, posto sada sa sigurnoscu znam da miWunderkind nije otac. Sledilo je ludilo. Prvo se pravila da ne zna sa kim prica, posto je odavno obrisala moj broj. Kada sam joj rekla da je videla poruku i da bi bio red posle svega da mi kaze vise istinu pocinje paljba Od tog trenutka ona se drala iz petinih zila na mene, do te mere da mislim da nije ni cula sta joj ja pricam. Pocela je da me vredja, kako joj je dosta da je ja proganjam, pretim, dokle vise kada je ona silovana. Potom shvatam da su u pozadini prisutne i njene cerke i da ona namerno preuvelicava mnoge stvari da bi me predstavila kao neku vesticu. Vrhinac svega kada se proderala kako se ona tacno seca kako sam ja nastala i da sam ja plod silovanja. Nesto sam joj ranije provukla kako moze sebe da smatra dobrom majkom nasta je prokomentarisala, da njih dve voli jer ih je zelela a to je normalno da nece nista samnom jer sam ja nastala na taj nacin i da bi mnoge abortirala. Sto sam ja prokomentarisala da si normala abortirala bi a ne da povredjujes neduzno bice. Onda opet krece talas napada i kako ne zeli vise da cuje za mene, dokle vise da mi ponavlja da prestanem da zovem, pri cemu sam to cula po prvi put nego je zbog cerki preglasavala. U jednom momentu je uvalila telefon mladjoj polusestri da ona zavrsi razgovor. Ja sam bila u fazomu vrati telefon svojoj majci ne znam zasto te mesa uopste, ali dzaba mala radi po naredbi. Tu je jos naglasila kako mama njima nista nije branila da se cuju samnom nego su eto one to tako same odlucile. Mislim se sigurno. Tu se zavrsilo, a moja poslednja poruka donorki je zahvalnica sto me je dala i da mi je ucinila uslugu. Jos uvek sam u soku koliko je dalako spremna da ide da bi sacuvala svoju guzicu. vOvim DNK se srusila laz a i imam utisak da on zna jos nesto sto bi moglo da je ugrozi pa je odlucila da me napadne sto jace i diskredituje kod cerki. Sve mi se smucilo i jako mi je tesko a da ne pocnem da gajim bes, mrznju i da kujem planove za osvetu. Nazalost ovaj moj reunion se na svoju godisnjicu zavrsio kao i vecina slucajeva ovde. Secem ruku da ne oseca trunak emocija za mene, vec cistu nelagodu sto sam joj se mesala u zivot.

    Sviđa mi se

  8. snedra88 kaže:

    Draga Sunflower,

    Sve ovo što si napisala da ti se dogodilo je zaista strašno. Mnogo mi je žao što se tako ponašaju prema tebi i ne mogu da shvatim da postoje takvi ljudi, takvi manipulanti tuđim životima i osećanjima. Nemam reči…

    Pokušaj da u sebi nađeš snage da izdržiš i da ostaneš zdrava u svemu ovome što ti se događa.

    Grlimo te!

    Liked by 1 person

    • simona32 kaže:

      Sunflower i ja smo pričale privatno. Ali da i ovako javno kažem da mi je mnogo žao što je doživela ovako nešto. Niko ovo ne bi trebalo da doživi. A naročito ne jedna divna devojka kakva je Sunflower. Mnogo sam tužna zbog nje i volela bih da kažem neke reči koje će je bar malo utešiti. Ali koliko god pisala znam da toga nema. Gordana reaguje tako kako reaguje i to je priča o njoj a ne o našoj Sunflower. Žalosno što i sestre uvlači u to.

      Ono u čemu podržavam Sunflower je da nadje svog biooca. Biološke majke nemaju prava da to uskrate deci. One očito ponekad misle da imaju pravo na sve, da unište odnose izmedju sestara, da uskrate bioocu tu informaciju, da uskrate detetu pola genetike i pretke i pretkinje i odnos sa bioocem… e pa nema na to pravo. Kao što mi kao usvojeni roditelji imamo obavezu da odgajamo dete sa saznanjem o usvajanju tako i bioroditelji imaju moralnu i svaku drugu obavezu da bar sopstveni identitet kažu detetu. Da li će kasnije održavati odnose ili ne to je drugo.

      Ja privatno govorim sve što mogu da se setim Sunflower kako da nadje biooca. Iako uvek imam razumevanja za biološke majke na ovu ženu sam i ja besna. Ne želim joj ništa loše a opet želim da osveta Sunflower bude da nadje svog biooca i pored uskraćivanja te informacije od ove žene i uz to vredjanja naše Sunflower 😦 Nadam se da će taj čovek biti više čovek od Gordane i da će bar sa njim Sunflower moći da uspostavi neki lep odnos. A i ako to ne bude važno je da ga pronadje. Ako imate neku ideju kako pronaći biološke roditelje ili iskustvo kako ste ih vi pronašli napišite.

      Zagrljaj i od mene za našu Sunflower ❤

      Liked by 1 person

  9. sunflower kaže:

    Umorila sam se od nespavanja i besa koji me drzi od nedelje, Znam da osveta ne vodi nicemu, u sustini sta god da uradim nikada mi necemo biti na istom. Ona je mene ostavila kada mi je najvise bila potrebana i sta je sada naplata za tako nesto, ne postoji. Nazalost ona je ostala pri svojim stavovima i krajnje mi je razocaravajuce da mi je to biloska majka, da delim gene sa takvom spodobom od zene. Ok pravila si gluposti kao mlada ali priznaj sada i pokusaj da popravis situaciju a ne da se jos kenjas po neduznoj osobi. Nisam mogla da poverujem kada sam shvatila da to namerno radi pred cerkama. Toliko mi je bilo bolesno kada je njena mladja cerka izjavila da svakako ne bi ona ni zapocela kontakt nego joj eto Jasna nabacila. Pricala je kao da je to nesto najnormalnije. Koliko ona treba da bude poremecena da joj je normalno da truje cerke protiv takodje cerke koju je ostavila. DNO. Niko i nista me vise nece ubediti da one osecaju nesto prema nama. Ni ova a ni mnoge bioloske majke sa ovog bloga nemaju bukvalno nikakvu emociju prema nama. U startu postoji neka radoznalost, koja brzo bude zadovoljena i onda pocne da isplivava njihov osecaj sramote. Onda kao i pre svi drugi postaju vazniji, misljenje okoline je mnogo bitnije od sopstvenog bioloskog deteta. Jedino dobro iz cele ove price jeste sto sam saznala bar deo svojih korena i nesto o sebi, doduse platila sam visoku cenu za to. Verovatno bih sve ponovo uradila jer potreba da se sazna svoje poreklo uvek izbije na povrsinu. Sto se tice oca mislim da su jako male sanse da saznam bilo sta. Imam utisak da ona ni sama ne zna, ili nije sigurna, verovatno je bila neka veza na vece ili nesto slicno… To je verovatno i razlog njenog skrivanja jer gde ce takva svetica priznati da je pravila gluposti u mladosti. Nazalost ovaj moj primer je potvrdio pravilo, nema normalnog reuniona.

    Liked by 2 people

  10. tatajovan kaže:

    Ovo sam ja – Simona. Nego ne mogu sa Jovanovog kompjutera iz nekog razloga da komentarišem drugačije nego kao Jovan…

    Draga Sunflower,
    bes i povređenost su normalni nakon ovog što si doživela. Jezivo. Hvala ti što si sve to podelila sa nama. Neka se više nikom ne dogodi a opet svi znamo da će neki reunioni tako ili slično ići. Jezivo je i iz ugla roditelja kad mi gajimo našu decu sa puno pažnje i ljubavi a onda će jednog dana neko da ih toliko vredja i ponižava. I da, ako za to prvo ostavljanje postoji neko opravdanje, da možemo da kažemo da osoba iz ovog ili onog razloga nije bila spremna za roditeljstvo, da je bila mlada, nezrela, bez podrške… Za ovo ponašanje trebalo bi zrele osobe teško se može naći razumevanje i opravdanje. Ima onaj članak drugo odbijanje gde se to opisuje, na žalost dešava se… Ovaj način kako se tebi desilo ipak se čini mi se izdvaja u svojoj surovosti i kažem ja ostanem potpuno zblanuta i tužna kad znam koliko divno i nežno izgledaš i divno zvučiš a da neko može tako surov da bude prema tebi, i to kako kažeš neko ko te je već ostavio, neko ko je trebalo da ti se izvini, da te bar sad razume, da ti da bar podatke koje ti duguje ako ništa drugo… No iz nekog razloga ona to ne gleda kao mi. Ko zna zašto to čini, Njeni strahovi, paranoje, ko zna…

    Ja se ipak nadam da ćeš uspeti da nadješ biološkog oca.

    „Jedino dobro iz cele ove price jeste sto sam saznala bar deo svojih korena i nesto o sebi, doduse platila sam visoku cenu za to. Verovatno bih sve ponovo uradila jer potreba da se sazna svoje poreklo uvek izbije na povrsinu.“ Ovo si sjajno napisala. Kakav god bio reunion mislim da se mora ući u njega. Kako usvojena osoba da zna ko je kad ne zna osnovno što na svetu svi imaju? Ne znaš početak životne priče, ne znaš zašto je došlo do početka a zašto do ostavljanja, ne znaš šta je bilo pre početka. Zar bi bilo dobro da provodiš život u nekoj idealističkoj slici? I ako si saznala da je biološka majka sasvim jedna žena sa dosta problema u ponašanju i da je ovaj put bio na mnogo načina dobar za tebe, to je već otkriće i to može da donese u budućnosti kakav takav mir. Ne znam, nisam bila u koži usvojenih, stoga podržavam da se vi družite i da razmenjujete iskustva. A ja onako nekako zaključujem iz onog pročitanog i onog što sam gledala, slušala… .

    Liked by 1 person

  11. sunflower kaže:

    Meni pomaze ovo pisanje i da preusmerim ovaj bes u nesto sto ce mozda nekome pomoci. Ukoliko neko prolazi kroz isto da jednostavno shvati da nije u nama problem, vec da ti ljudi vec nose neku svoju patologiju. Bitno je deliti ovakva iskustva i da se razvije malo svest u drustvu o celoj problematici, cisto da bi mi usvojeni imali vece razumevanje u svom okruzenju. Nije isto kada ti neko kaze ma sta te briga, pusti te budale i kada neko razume na malo dublji nacin, a u ovakvim trenucima podrska je od ogromnog znacaja.

    Liked by 3 people

  12. Stoja Krnjaic kaže:

    Ružno, tužno, ružno, nepravedno, pa sve to podignuto na n-ti stepen, jer reči za ovu grozotu od situacije ne postoje. I ne može da te ne rasturi… a koliko je teško sačuvati svoju ličnu čistotu kad te tako umuljavaju u blato i žabokrečinu… užas. Lepi naš Suncokrete, drži se.

    Liked by 2 people

  13. sunflower kaže:

    Svasta mi je prolazilo kroz glavu, ali dobro uspela sam da se iskontrolisem i nista naglo nisam uradila. Mislim da su prvi dani najgori, a to vec prolazi i polako se vracam u normalu. Mozda mi je trebalo da je upoznam u potpunosti i da shvatim da ona zaista nema nikakvu emociju za mene. Zgadila mi se. Mislim da ce sada ici lakse da ih na neki nacin zaboravim jer sam izgubila svaku nadu da ista dobro moze od njih da proizidje. Nazalost takve osobe postoje medju nama, eto i ona sama je nastavnica u skoli, verovatno deluje kao uzorna gradjanka i divna majka i supruga, ali prava istina je mnogo drugacija. Boli me sto je ponovo stavila taj ugled ispred mene. Strasno pogresni pogledi na svet, tako da sam zaista zahvalna da me ona nije odgajala.

    Liked by 3 people

  14. tatajovan kaže:

    Nisam dosad znala da je Gordana nastavnica i sad sam još više šokirana da se tako neko ponaša ko radi u obrazovanju… Šta god joj je motiv da tako ocrni svoje dete, da takvim rečnikom govori… pa kako ona predaje u školi? Zar je moguće da nema toliko znanja i senzibiliteta ako već nema osećanja? Pa i u školi se susreće sa raznim životnim situacijama, možda je nekom razredna… Neverovatno… Rekoh i Sunflower da sam po priči mislila da je nezaposlena ali hajde i nešto da radi ali u školstvu… Jadna deca. Mada kompleksna je ljudska priroda možda uspeva tamo da ne bude toliko loša. No opet nastavnica, neko ko radi sa decom, pa ovakvi postupci…

    Ps; Ovo nije trans osoba koja se javlja sa muškog naloga a priča u ženskom rodu nego opet Simona… Jovan je svoj kompjuter nekako podesio da samo on može da odgovara 😀

    Liked by 1 person

  15. sunflower kaže:

    Mislim da je korektna u skoli, jer je najvaznije da ocuva svoj ugled, Mislim to je njoj najveca briga sta ce ko reci, tako da je mozda i cenjena tamo. Ogromni je lazni moralista.

    Liked by 2 people

  16. tatajovan kaže:

    „Bitno je deliti ovakva iskustva i da se razvije malo svest u drustvu o celoj problematici, cisto da bi mi usvojeni imali vece razumevanje u svom okruzenju. Nije isto kada ti neko kaze ma sta te briga, pusti te budale i kada neko razume na malo dublji nacin, a u ovakvim trenucima podrska je od ogromnog znacaja.“

    Ovo je glavni razlog zbog kojeg sam se ja vraćala pisanju ovde, na forumu, knjiga..Ljudi ne znaju ništa o usvajanju a misle da znaju… Na fb postoje američke stranice gde komentarišu samo usvojeni. To može da deluje isključivo ali to je zato što ranije kada su govorili stalno bivali ućutkani. I sve što pišu često je vrlo slično ovome što piše Sunflower ili je pisala Daca… Simptomi usvajanja, odnosno ostavljanja, reakcija na reunion, baš baš je slično sve… Baš za reunion sam danas čitala i rekoh i Sunflower da je neko od usvojenih pisao da obično bude dobar u prvom trenutku i onda u sledećem se pojave problemi a trauma usvojenoj osobi proradi. A jedan dobar savet sam pročitala a to je prihvatanje celog tog puta i bola i reuniona i svega… Neki mehanizmi moraju da se pronalaze da bi se ovo prevazišlo. Ovo što je Sunflower doživela je baš izuzetno teško i uzdrmalo bi svaku osobu koliko god kažeš da nećeš da reaguješ i sl… Ali nadam se da će Sunflower naći snage da se sa svim ovim nosi i na dalje.

    Naravno ne samo deca nego i mi ostali koji smo deo usvajanja smo pritisnuti raznim predrasudama… Ja kad ugledam ono – usvajanje je human čin, digne mi se kosa na glavi…I naravno ima tu raznih čuda daljih… Valjda pomeramo nešto svim ovim pisanjem.

    Simona

    Liked by 2 people

  17. sunflower kaže:

    Nazalost imam osecaj da ovaj blog ne posecuje dovoljno ljudi, mozda nam je potrebna podrska razlicitih ustanova poput Zvecanske, pa cak i samog Ministarstva za socijalni rad. Takodje sam pocela da razmisljam i o domskoj deci i kako njima nekako pomoci bar u smisli moralne podrske. Bilo bi lepo kada bi mogli i njih da ukljucimo u sve ovo, ili da napravimo novi sajt posvecen njima. Ja sam vec pisala Zvecanskoj da bih volela da im pomazem oko skole ili zivotnih problema, nazalost to bi bilo samo preko skajpa. Nisam dobila odgovor na to pitanje. Da li imate ideje kako bi to moglo da se realizuje, Bilo bi super da se povezu kako sa nama tako i sa svojim vrsnjacima…

    Liked by 2 people

  18. tatajovan kaže:

    To su sve sjajne ideje Sunflower. Na fb ima grupa za ljude koji su odrasli u domu. Možda bi mogla da se povežeš sa njima i sa usvojenim osobama koje poznaješ i oni koga poznaju pa da napravite nešto novo. Možeš uvek i sama da pokreneš svoj blog sa par osoba, kao što Jovan, Viktor i ja imamo… Onda tamo pišeš samo iz ugla usvojenih. Možemo to da izreklamiramo na Kutku, blogu pa i oni koji vas ne poznaju da se naknadno priključe.Ili neka druga ili treća ideja koju već dobijete… Što se male dece tiče, ne znam kako to funkcioniše, ako si im pisala možda će ti odgovoriti koliko im to odgovara. Ja nemam nešto puno snage za pomoć, u smislu da ja nešto pokrećem. Imam jedno zahtevno roditeljstvo i već ovo što činim sa blogom, Kutkom, knjigom, mi je nekad i previše.Možda kad Viktor bude veći. Ali to ne znači da vi koji želite da pomognete na neki način treba da čekate.

    Što se tiče bloga, mi smo ambiciozno krenule i tada znam da je bio posećen, mada uvek može više. Takodje znam da su nas socijalni radnici čitali, pozivali u škole roditeljstva. Međutim sa gubljenjem Dacinih članaka mislim da je dosta izgubio na kvalitetu u jednom trenutku. I ja sam bila dosta izgubila energiju i motivaciju za njega. No dolaskom tebe Sunflower, Snejpele i sad objavljivanjem ovih priča koje će ići i u knjizi a ima ih i još koje ćemo objavljivati, blog se obnovio..Takođe Happy je rekla da će u svakoj knjizi biti i link za Kutak i za blog… Forum Kutak postoji preko deset godina i on je dovoljno posećen pa pošto mi linkujemo i tamo sve što se dešava ovde mislim da i odatle ljudi koji dolaze vide. E sad naravno da bi posećenost mogla biti veća… .

    Simona

    Liked by 1 person

  19. sunflower kaže:

    Vazi Simona, razmislicu jos o svemu. Nekako imam osecaj da nas se premalo javlja-pogotovo usvojenih, ne znam da li je sveukupno 10. Ne znam kako dopreti do njih, a osecam da bi i njima znacila bar ovakva vrsta podrske. Meni je ovaj blog mnogo pomogao a pre svega ljudi sa kojima sam se i privatno povezala. Veliki pozdrav 🙂

    Liked by 1 person

  20. snedra88 kaže:

    Sunflower, često pomislim na tebe i nadam se da si bolje.

    Našla sam na sajtu udruženja Adopta iz Zagreba informaciju o knjizi „Biti usvojen – doživotna potraga za samim sobom“, na engl. „Being adopted“ – The Lifelong Search for Self“ iz 1993. godine. Autori knjige su David M. Brodzinsky (psiholog, profesor razvojne i kliničke psihologije) i Marshall D. Schechter (psihijatar, profesor psihijatrije na medicinskom fakultetu). Možda ti bude interesantna.

    Mnogo pozdrava!

    Sviđa mi se

  21. sunflower kaže:

    Hvala na preporuci, pokusacu da pronadjem verziju za kindle :). Vec po naslovu mi deluje vrlo prikladno, samo sto mi je tesko da prihvatim da je zaista tako. Stalno pokusavam da ogranicem i podvucem crtu, ali me zivot demantuje 😦

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: