Usvajanje

Početak » Procedura » Učešće u školi roditeljstva 2018. – Snejpela

Učešće u školi roditeljstva 2018. – Snejpela

Kategorije

Kategorije

Učešće u radionici koju je Centar za socijalni rad u Beogradu organizovao za grupu potencijalnih usvojitelja
Prošlog meseca sam kao  neko ko je usvojeni roditelj učestvovala u radionici beogradskog CSR-a i to je ukupno drugi put da sam tako nešto radila. Između te dve radionice je prošlo više od pet godina, ali iako sam na ovoj bila sama (na ranijoj smo bili i suprug i ja), nije bilo gotovo nikakve razlike medu njima I pored toga što je jedna bila u mom gradu a druga u Beogradu.
S jedne strane grupa ljudi kakvi smo i muž i ja bili pre deset godina, zagledani, zapitani, nesigurni i zabrinuti, a s druge strane (uz tim CSRa) ja, pomalo možda i euforična u svojoj želji da što više stvari kažem, sto više obuhvatim i, koliko mogu, ohrabrim ih za nastavljanje procedure i dalji složeni put do roditeljstva.
Svašta sam rekla, a mnoge stvari sam i propustila da kažem, što mi je posle bilo krivo. Najviše sam govorila o onome o čemu su sa nama radili timovi u vreme dobijanja podobnosti za usvojenje i koliko nam je ta priprema značila, kao i o svim fazama koje smo mi kao porodica do sada prošli. Prepričavala sam situacije sa kojima smo se sretali, anegdote i doživljaje  sa sinom, njegova pitanja, izazove koje smo do sada imali na temu usvojenja, i čini mi se da su te priče iz života stvarno najslikovitije i da je atmosfera celog tog razgovora bila dobra.
Ispričala sam kako sam tek skoro naišla na ovaj blog i koliko mi znaci to što sam naišla na jedno tako toplo okruženje sa toliko obogaćujući iskustava, i uputila ih da prošetaju malo tu, da slobodno pitaju ako imaju nekih novih pitanja i dilema.
Da li sam ja previše pričala pa zbog mene nisu imali pitanja, ne znam, moguće je 🙂 (nekad stvarno ne znam da stanem). Jedan par je pitao kako su deca iz šire porodice reagovale na dolazak našeg sina (u našem slučaju to je bilo divno, moje sestričine mog sina obožavaju i paze), a jedan par se interesovao za eventualna iskustva porodica koje imaju i biološko dete a odlučili su se i za usvajanje, samo što za to baš nisam imala šta da im kažem. Znam za jedan takav slučaj, ali te ljude ne poznajem lično nego samo iz gradskih priča a to nije dovoljno.
Setim se svih tih ljudi koje sam videla na radionici i pitam se kako su, a nadam se da ću samo vremenom dobijati informacije o tome kako su srećni sa svojom decom s kojom su se u međuvremenu pronašli – baš kao što desilo posle prethodne radionice, a i celoj našoj grupi usvojitelja svojevremeno.
A ja, ja sam i presrećna kuma petoro čarobne dece koji su se sa svojim  mamama i tatama tražili i nalazili na moje oči.

3 komentara

  1. simona32 kaže:

    Snejpela,
    radujem se što si otišla i što si podelila svoje iskustvo iz škole roditeljstva 🙂 Naravno ne može se nikad reći sve ali se pokrenu neke teme za razmišljanje, a dalje će istraživati sami. Hvala ti i što si ih uputila na naš blog. Nadam se da će nam se pridružiti.

    Mi ćemo u knjizi i na blogu imati priču Jagodice Bobice koja ima dva biološka sina i onda je posle dugog čekanja usvojila Jagodičicu Bobičicu. Jagodica Bobica divno piše a ja pošto je znam i sa foruma Kutak a i uživo, pratila sam ceo njihov put usvajanja, sam znala da će napisati divnu priču. Opet sam bila sva zarozana kad sam čitala… Videćete, kakva priča! No Jagodica Bobica je želela da objavi priču prvo u knjizi a tek onda će biti na blogu. Ali mislim da će ta priča zaista razbiti mnoge predrasude, od one uobičajene da smo očajnici koji nakon dugog puta odlučuju da usvoje jer nemaju ‘svoju’ decu. E pa Jagodica Bobica je imala dva svoja sina pre nego što je usvojila i svoju ćerku.I imala je dvadeset osam godina kad su krenuli u usvajanje a trideset dve kad su usvojili (svi ovi podaci se mogu čitati u javnom delu Kutka pa mislim da ne kršim ništa objavljujući ih a samu priču ćete već čitati…). Takodje Jagodica Bobica je i biološka i usvojena majka… to su retke osobe koje mogu da ‘uporede’ jedno i drugo materinstvo.. Uh jedva čekam čas kad budem objavljivala Jagodičinu priču ❤ To će biti revolucija na blogu ali pre toga revolucija u knjizi 😉

    Liked by 2 people

  2. snedra88 kaže:

    Draga Snejpela,

    hvala ti na članku kojim si prenela svoje utiske iz ovogodišnje škole roditeljstva.

    Još više ti hvala što si našla vremena i snage da se odazoveš na poziv beogradskog gradskog centra za socijalni rad. Mislim da je škola roditeljstva važan korak na putu dobijanja podobnosti za usvojenje deteta i prilika da se ponovo preispitamo i čujemo i druge parove koji teže ka istom cilju.

    Mnogo pozdrava!

    Liked by 2 people

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: