Usvajanje

Početak » Tumačenje usvajanja

Tumačenje usvajanja

Kategorije

  1. USVAJANJE – Način na koji nastaje porodica. Ona je u zakonskom pogledu od momenta konačnog usvajanja izjednačena sa klasičnom porodicom. Znači u porodici se nalaze roditelji (ili eventualno jedan roditelj) i dete (ili deca).
  2. USVOJITELJI –  Postoje od momenta kad su odabrani od strane tima centra za socijalni rad do momenta konačnog usvajanja.
  3. RODITELJI –  Zakonski – usvojeno dete ima samo jedne roditelje, one koji su ga usvojili. Naravno ako se uzme u obzir i dolazak na svet deteta postoje i biološki roditelji.
  4. BIOLOŠKI RODITELJI –  Opet pravno – oni nisu roditelji. Ali jesu biološki roditelji zbog detetove priče, začeća, trudnoće, radjanja i genetike.
  5. BRAT/SESTRA  – Oni sa kojima se dete nalazi u usvojenoj porodici bez obzira da li su biološki ili ne.
  6. BIOLOŠKI BRAT/SESTRA  – Oni sa kojima je u biološkom srodstvu bez obzira da li su zajedno u usvojenoj porodici ili ne.
  7. DETETOVA PRIČA – To je priča o detetovom poreklu i situacijama koje su dovele do toga da ono bude dete bez roditeljskog staranja. Tu priču (usvojeni) roditelji bar u osnovnim detaljima znaju ali nemaju pravo da je pričaju upravo jer nije njihova. Ispričana im je samo kako bi mogli da je prenesu detetu.
  8. DETE BEZ RODITELJSKOG STARANJA/SIROČE –  Postoji samo od momenta kad su se biološki roditelji odrekli roditeljskih prava ili su ih lišeni dok ne dodje do usvajanja. Na dalje dete ima roditelje.
  9. HRANITELJI – Zaposleni pri centru za socijalni rad. Čuvaju decu privremeno dok ne budu vraćena u biološke porodice, usvojena ili ne napune osamnaest godina (moguće i duže ako studiraju). Nakon toga sva prava i obaveze prestaju. Roditelji (bilo biološki ili usvojeni) nemaju nikakve zakonske obaveze da održavaju veze sa hraniteljima. Takodje hranitelji nemaju nikakve zakonske obaveze prema detetu nakon odlaska sa hraniteljstva. Izuzetno hranitelji mogu da usvoje dete ali onda se uspostavlja jedan drugi odnos u kome više ne primaju novac za svoj rad i izdržavanje deteta već postaju usvojitelji pa roditelji.
  10. STARATELJ  – Socijalni radnik pri centru za socijalni rad koji je zadužen za odredjeno dete. Prestaje da bude staratelj momentom konačnog usvajanja.
  11. ADAPTACIJA – Zakonski period do šest meseci u kojima se dete prilagodjava na novu porodicu pod kontrolom socijalnih radnika. Od momenta kada oni procene da je adaptacija završena dolazi do konačnog usvajanja. Adaptacija o kojoj mi ponekad pričamo je ona nezakonska, praktična koja može da traje i duže.
  12. KONAČNO USVAJANJE – Svečani čin u centru za socijalni rad kojom prilikom dolazi do zakonskog stvaranja nove porodice. Izdaje se rešenje o konačnom usvajanju i upustvo matičaru da OBRIŠE stare podatke i UPIŠE nove. Na osnovu toga se vadi izvod iz matične knjige rodjenih koji sadrži imena usvojenih roditelja i deteta. Na dalje put ide kao i prilikom radjanja deteta, sva dokumenta se izdaju na osnovu onoga što piše u izvodu iz matične knjige rodjenih.
  13. PREDRASUDE „Logički neosnovan, uporno održavan i izrazitim emocijama praćen odnos prema različitim društvenim pojavama. Po načinu formiranja i osnovnim karakteristikama, predrasude su bliske stavovima. Kao i stavovi, predrasude se stiču iskustvom, deluju na ponašanje, trajne su i složene (sadrže saznajnu, emocionalnu i akcionu komponentu). Od stavova se razlikuju po tome što se formiraju kroz proces uopštavanja delimično ili sasvim pogrešnih informacija i po veoma izraženoj otpornosti prema promenama.“*
  14. PREDRASUDE PREMA USVAJANJU Mogu biti usmerene ka samom detetu (TA DECA su dobra/loša/srećna zbog usvajanja/nezahvalna), prema biološkoj porodici (skotovi, ko drugi ostavlja decu), prema usvojenoj porodici i roditeljima (tudje dete, humanisti, neprava majka, usvojitelji, ko su mu roditelji). Detaljno o ovim predrasudama može da se nadje na našem blogu naročito u delu „Mi i okolni svet.“
  15. POTRAGA (REUNION) Usvojeno dete sa navršenih 15 godina uz dozvolu roditelja ili 18 godina samostalno može da uzme kopiju svog dosijea. Time saznaje podatke o biološkim roditeljima kao i detalje svoje priče. Nakon toga može potražiti svoje biološke roditelje. Roditelji podržavaju tu potragu (tako smo bar svi naučeni u školi roditeljstva). Pored toga što inače nikad ne govore loše o biološkim roditeljima razumeju da dete ima genetsku povezanost sa njima kao i da želi da sazna okolnosti zbog kojih je dato na usvajanje, da susretne osobe na koje liči (fizički i delimično psihički) i tsl._______________________________
    * Dr. Sulejman Hrnjica „Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti“, Beograd, 2003.

Adoptee Search Talk

Dacin prevod:

SAGOVORNIK: Čuo sam da si u potrazi. Nisam ni znao da si usvojen.
USVOJEN: Usvojen sam i u potrazi sam. Takođe sam u organizaciji sa drugim usvojenicima, da izmenim zakone usvajanja.
SAGOVORNIK: Zar to nije šamar u lice tvojim pravim roditeljima?
USVOJENIK: Molim?
SAGOVORNIK: Znaš, tvoji pravi roditelji. Oni koji su te odgajali, menjali tvoje pelene, ustajali u pola noći kada si bio bolestan, a ne žena koja te rodila.
USVOJENIK: Imam dve majke i dva oca. To znači biti usvojen.
SAGOVORNIK: To je veoma nezahvalno prema ljudima koji su te prihvatili kao da si njihov.
UZSVOJENIK: Nisam ništa manje ili više zahvalan od onih koji su odgajani u voljenoj porodici. Moji usvojeni roditelji me podržavaju u mojoj potrazi.
SAGOVORNIK: Ali kako možeš da upadneš u njen život sada? Šta je sa njenom privatnošću?
USVOJENI: Ima pravo na privatnost kao i svi ostali. Dati dete na usvajanje ne znači da ste u programu zaštićenog svedoka.
SAGOVORNIK: Zar ti nije dovoljno što ti je dala život ili bi radije želeo da si abortiran?
USOVJENIK: Abortus nije bio legalan u to vreme, nije imala izbor, a i da jesam aboritran ne bih postojao i ne bih imao šta da izgubim ili da patim.
SAGOVORNIK: Ali ti si odabran.
USVOJENIK: Nisam odabran. Moji roditleji su aplicirali za usvajanje. U međuvremenu, moja prva majka je zatrudnela, rodila me i odrekla se, postao sma štićenik države i otišao sam na hraniteljstvo, dok je država tražila par čija podloga i obrazovanje se poklapa sa prvim roditeljima i koji bi meni odgovarali. Ne postoje bebe u supermarketu gde parovi biraju omiljeno dete.
SAGOVORNIK: Prva majka? Misliš biološka majka?
USVOJENIK: Da li tako zoveš ženu koja te rodila?
SAGOVORNIK: Naravno da ne. Ja nisam usvojen.
USVOJENIK: Ne zoveš je tako jer je osoba, a ne inkubator čija je funkcija bila da te rodi. Isto je i samnom.
SAGOVORNIK: Trebaš je ostaviti na miru. Volela te je dovoljno da te se odrekne.
USVOJENIK: Da. To je upravo ono što ljudi rade onima koje vole – uklonimo ih iz naših života i u zakonskom pogledu, što treba da znači da mi ne treba nikad da ih vidimo ponovo i oni nikad ne bi znali ko smo.
SAGOVORNIK: Izvrćeš moje reči.
USVOJENIK: Gde si poslao svoju decu? Da li oni znaju ko si ti? Ali ih voliš??? Zar ne vidiš koliko to glupo zvuči.
SAGOVORNIK: Tvoja biološka majka je želela najbolje za tebe.
USVOJENIK: Želela je da pobegne od stigme biti trudna izvan braka, što je društveno neprihvatljivo. I ne krivim je.
SAGOVORNIK: Zvučiš veoma ogorčeno.
USOVJENIK: Zato što su moja osećanja i iskustva konstantno negirana od takvih kao ti.
SAGOVORNIK: Tvoji roditeljima mora da je bilo užasno odgajajući te.
USVOJENIK: Toliko užasno, da od mene očekuješ da budem ekstra zahvalan za to.
SAGOVORNIK: Možda si tolko besan jer potičeš od loše krvi.
USVOJENIK: Prema tebi, dolazim od ljudi koji su me mnogo voleli i koji su napravili gigantsku žrtvu odricajući me se i oni su kriminalni ludaci.
SAGOVORNIK: Možda jesu, možda nisu. Reunioni se ne završavaju kao oni u talk-šouima
USVOJENIK: Ne gledam talk-šoue, proučavao sam članke i knjige psihologije usvojenih i razgovarao sam sa prvim majkama i usvojenima o njihovim iskustvima.
SAGOVORNIK: Zašto ti je stalo da nađeš nekoga kome nije stalo do tebe?
USVOJENIK: Veoma si kontradiktoran.Možda je biti usvojen zapravo komplikovanije nego što misliš.
SAGOVORNIK: Znam sve o usvajanju! Moja rođaka je upravo usvojila kinesku bebu i nije komplikovano, odgajan si od pravih roditelja isto kao da su te rodili.
USVOJENIK: Pitanje priroda ili odgajanje nikad neće biti odgovoreno, ali ovo što si rekao je besmislica.
SAGOVORNIK: Zašto samo jednostavno to ne prevaziđeš? Mislim da nešto nije u redu sa tobom jer ne možeš da prevaziđeš prošlost.
USVOJENIK: Ne mogu da je prevaziđem, jer nikad ne bih bio usvojen da nije nje. To sam ja.
SAGOVORNIK: Dakle složili smo se da biti usvojen čini te posebnim i drugačijim?
USVOJENIK: Ne, biti usvojen znači u ovom sistemu i da sam otuđen i zbunjen i biti drugačiji je veoma teško. Pitaj bilo kog homoseksualca.
SAGOVORNIK: Ali imaš dva rođendana svake godine, ti si srećnik! Voleo bih da sam ja usvojen.
USVOJENIK: O blagi Bože.


19 komentara

  1. simona32 kaže:

    Ovaj rečnik sastavljen je jer na raznim mestima nailazimo na nerazumevanje usvajanja. Možda neki od njih dolaze od nepoznavanja pojmova… Ovo gore je opšti deo gde smo se mi bar koje aktivno pišemo čini mi se složile… Ima medjutim reči koje ni mi ne definišemo isto. Možda zavisi i od detetove priče, ako je biološka majka npr zlostavljačica deteta sigurno joj nećemo dati značenje majke već ćemo se držati onoga „žena koja je rodila“. Ako dete želi da biološku majku zove mamom sigurno mu nećemo zabraniti da to čini iako možda nismo nameravali da je tako zovemo. Tu je i famozna „prava majka“ za koju valjda samo novinari koji o njoj pišu znaju šta znači ali mi možemo da pokušamo da damo naša vidjenja… Evo još nekih mojih izraza koje ne bih stavila u opšte mada mi je drago da smo se kod pojmova ‘mama/tata’, ‘majka/otac’ Daca i ja složile… To je meni uvek posebno važno jer je ugao (usvojene) majke i (usvojenog) deteta ponešto drugačiji i kada tu postignem razumevanje nadam se da sam na dobrom putu da razumem mog sina… Kad spomenuh mog – dodaću u ovaj moj nezvanični rečnik i „tudje dete“…

    MAJKA/OTAC Ima ih četvoro, jedni su to po osnovu detetove priče a drugi po osnovu njenog nastavka…
    MAMA/TATA Ima ih dvoje jer je za te reči potrebna bliskost svakodnevnog života i odrastanja.
    PRAVA MAJKA Nejasno mi je značenje ‘prave’. Obe su prave u smislu da nisu veštačke, lažne, izmišljene, izmaštane… Ako je ‘prava’ samo majka koja je rodila i koja je genetikom vezana za dete to osoba može da misli za sebe ali ne da primeni na čitav svet. Ispravan izraz za tu majku u usvajanju je biološka majka. Proglašavati (usvojene) majke za neprave je uvredljivo kako za majke tako i za decu.
    TUDJA DECA – Slično kao i za prave majke. Osoba valjda hoće da kaže da usvojena deca nisu i naša biološka deca stoga su tudja. Prvo da savladamo da deca nisu naša svojina pa u tom pogledu niko nema prava da kaže ‘moje dete’. Ali ako već govorimo onda usvojeni roditelj to govori na isti način kao i biološki. Pretpostavljam da svi mi koji smo u usvajanju veći značaj pridajemo sredinskim faktorima nego genetskim. Stoga našu decu doživljavamo kao našu i ne vidimo problem u tome. Sasvim je legitimno da neko ne može da doživljava na taj način i da može da bude samo biološki roditelj. Samo opet svoja lična doživljavanja ne može da prenese na ceo svet i našu decu naziva tudjom. Samo da navedem još da to što ja Viktora doživljavam kao mog sina ne znači da ga tako ne može doživljavati i njegova biološka majka. Ona je možda jedina pred kojom ću izbegavati da ga tako nazivam (ako je nekad upoznam) a isto ću očekivati od nje. Uostalom on i jeste samo svoj a i ima i svoje ime…

    Liked by 1 person

  2. simona32 kaže:

    Uneti novi pojmovi – predrasude, predrasude prema usvajanju i potraga (reunion).

    Sviđa mi se

  3. simona32 kaže:

    Dobro ne stavih u rečnik i ovo nezvanično… Kad sam krenula u objašnjavanje Viktoru postade i biološka majka mama 😀 Nije da se ne slažem sa mnom iz prošlosti nego prvo na našem susretu čula sam jednu mamu kako je tako objašnjavala sinovima blizancima. I meni se učinilo jasno, prirodno, normalno… a kako tek deci. Drugo što ne mogu da zahtevam da se dete lomata sa tim mama/majka a i druga deca, niti oni shvataju te nijanse… A i ako su njih mame rodile ako insistiram na tome majka onda sam opet umanjila taj Viktorov čin radjanja pred decom slično kao da sam mu rekla teta. Mada ja sam Viktoru još pre nekog vremena rekla ime biološke majke pa ću gledati da to uglavnom koristim kako mu ne bih davala sugestiju kako će on nju doživljavati u glavi. A za objašnjavanje deci sam mu rekla da može da koristi ‘mene je mama Milena rodila iz stomaka a mama Simona iz srca’ pri čemu imena može i ne mora da koristi.

    Liked by 1 person

  4. simona32 kaže:

    Danas sam dodala i Dacin prevod filmića koji sam našla na you tube a koji u kratkim crtama daje odgovore na mnoga pitanja i predrasude o usvajanju. Uglavnom su razradjena u raznim tekstovima na blogu ali ako vam nije jasno zašto je to tako nego vam treba šire objašnjenje ili link za tekst slobodne/i ste da pitate 🙂

    Liked by 1 person

  5. Znatizeljna kaže:

    Da li postoji zakon da hranitelj može da usvoji? Ako neko zna kakva je procedura, molim da što pre odgovori! Hvala!

    Liked by 1 person

    • Daca kaže:

      Hranitelj ne može da usvoji. Formalno da bi hranitelj ušao u proceduru usvajanja, prvo mora prestati biti hranitelj, pa kao bračni (vanbračni) par ili pojedinac zvanično aplicirati za usvajanje i proći klasičnu proceduru sticanja podobnosti. U tom smislu, Zakon je vrlo jasan. E sad, onoliko koliko je meni poznato u praksi, na osnovu predloga CZSR-a može hranitlelj da usvoji svog štićenika ( no formalno i dalje mora prestati biti hranitelj da bi se ispoštovala procedura ) a nisam čula da je moguće u obrnutom smeru, da samo na osnovu želje hranitelja se dozvoli usvajanje štićenika. Treba takođe uzteti u obzir da ukoliko je dete starije od 10 godina, računa se i njegova želja, te ukoliko dete ne želi, ne postoji mogućnost usvojenja.

      Liked by 1 person

  6. simona32 kaže:

    Znatiželjna,
    ja mislim da može ali mora da prodje i proceduru za usvojitelje tj da dobije podobnost da može da usvoji dete. Nisam sigurna, možda će se javiti neko ko je više u tome. U svakom slučaju najtačnije informacije kako to ide će dobiti ako se obrati svom centru za socijalni rad.

    Liked by 1 person

    • Znatizeljna kaže:

      Hvala na brzom odgovoru. Nažalost, baš su socijalni radnici ti koji ne žele da nam pomognu. Zato moramo sami da se borimo. Nadam se da će se još neko javiti, jer nam zaista treba savet i pomoć!

      Sviđa mi se

      • Daca kaže:

        Nemojte me shvaitti pogrešno, ali ukoliko oni kao staratelji deteta, ne smatraju da ste podobni za usvajanje štićenika, onda malo ili nimalo možete da učinite. Situacije gde usvajaju hranitleji ( iznad objasnila ) su kada samonicijativno socijalni radnici procene da je to u najboljem interesu deteta.

        Sviđa mi se

  7. Znatizeljna kaže:

    To dete je u hraniteljskoj porodici od rodjenja, uskoro ce 5 godina. Pre dve godine su iz SCZR rekli da imamo pravo da usvojimo dete, ali da moramo sacekati (papirologija, proces) i mi od tad cekamo, naravno, vise puta smo isli da pitamo sta se desava po tom pitanju i oni su nam uvek govorili ‘sve je u redu, ali cekajte jos’ Da bi nas pre 3 dana nazvali i rekli ‘pripremite dete na usvajanje, ide u drugu porodicu’. Mi smo otisli u SCZR i pitali sta se desava, i rekli su da ipak ne mozemo mi nista (pritom, nisu nam rekli konkretan razlog zasto) i kad je mama pocela moliti i plakati oni su rekli da im nije jasno zasto place (to im je bio jedini komentar) Da li oni imaju pravo da se ovako igraju sa tudjim zivotima i osecanjima. Dete smo zavoleli kao da je nase, mi smo ga vaspitali i odgajili u malog srecnog decaka, nije mi jasno zasto to dete moraju da izlazu tolikoj traumi i bolu da ga odvajaju iz kuce u kojoj je od rodjenja od ljudi koje smatra porodicom.

    Sviđa mi se

  8. simona32 kaže:

    Znatiželjna,
    žao mi je ako je tako kao što kažeš. Pitajte za razloge što su vam socijalni radnici obećavali pa onda sada kažu da neće biti tako, pozovite se na to, na konkretnu osobu koja vam je to rekla. Ja bih otišla direktno kod nje/njega pitala šta se dogodilo, tražila da pomogne. Možda će vam objasniti, možda nisu ispunjeni neki uslovi za usvajanje sa vaše strane. To mi je palo napamet jer kažeš da se radi o tvojoj mami, razlika u godinama usvojitelja i deteta ne sme biti veća od 45 god, možda je to u pitanju ili nešto drugo, ali trebalo bi da vam kažu da ne biste osećali da vam je nanesena neka nepravda nego da postoje realni ili zakonski razlozi za takvu odluku. Pokušajte ali ako ne uspete prihvatite da je zaista tačna ona fraza – da je to u najboljem interesu deteta.

    Mališani u usvojenim porodicama su obično jedina deca usvojenih roditelja, naš svet se okreće oko njih, oni su naša dugo čekana deca. Tako da i pored traume prelaska od hranitelja u usvojenu porodicu obično se deca brzo ili kasnije naviknu na nove uslove, osete da su potrebni, da su doneli sreću ne samo roditeljima, već i babama i dedama, tetkama, stričevima, ujacima. Bar naša hraniteljka je govorila da je bolje ne samo zbog deteta već i zbog pravde na ovom svetu. Ona ima troje dece, petoro unučadi a neki ljudi (u tom trenutku mi) da nemamo nijedno. A opet i za Viktora je bila svesna da je kod nje Viktor voljen ali nikad centar sveta kao kod nas, da će dobiti mnogo više ljubavi, pažnje, vremena, znanja, i materijalno nasledje jednog dana. Sve to joj je pretpostavljam pomoglo da prebrodi taj period kad je Viktor odlazio. Pokušajte i vi ako dete mora da ide da sagledate i te druge strane, da ga lepo pripremite i da mada vam se to sada čini nemoguće ali ako sagledate sa drugih strana – i vi se radujete zbog njega. To je veliko dete, ono će vas se sećati a nadam se da ćete ostati u kontaktu. To što je veliko može to da vam garantuje više nego da je manji. Naš Viktor je imao tri godine i devet meseci kad je došao pa pamti dosta iz hraniteljske porodice, kada je želeo da ih vidja vidjali smo se, a i sada povremeno spominje/traži, redje jer je prošlo vreme i za njega i za njih, ali kontakt je ostao i povremena vidjanja.

    Eto, znam da ovo nije odgovor koji želite da pročitate… ali kako god bude nadam se da ćete ako ne sada ono u budućnosti doći do toga da je ipak to najbolja odluka i da ćete naći mir.

    Sviđa mi se

  9. snedra88 kaže:

    Draga Znatizeljna,

    Na osnovu onoga što sam čitala ili čula, jedini način da hranitelj postane i usvojitelj deteta koje je kod njega na hraniteljstvu jeste da prođe proceduru propisanu Porodičnim zakonom, tj. da prikupi potrebnu dokumentaciju koju predaje CSR na svojoj opštini prebivališta nakon čega ulazi u proceduru procene opšte podobnosti da postane usvojitelj. Tokom te procene pohađa i tzv. školu roditeljstva za buduće usvojitelje. Nakon sprovedene procedure, ako CSR donese pozitivnu procenu, može da dobijte tzv. opštu podobnost i biva upisan u Jedinstveni registar usvojitelja koji se vodi u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

    Ako i dete dobije opštu podobnost da bude usvojeno, detetov CSR (iz mesta ili opštine u kojoj je dete upisano u matičnu knjigu rođenih) procenjuje da li je u najboljem interesu deteta da ga usvoji hraniteljska porodica u kojoj već živi ili da mu se nađe nova usvojiteljska porodica.

    Koliko mi se čini, informacije treba da tražite u 3 CSR – Centru za hraniteljstvo jer od njih vaša majka kao hraniteljka dobija uputstva, matičnom CSR deteta i u matičnom CSR prema mestu prebivališta vaše majke, kako biste podneli dokumenta i ušli u proceduru dobijanja podobnosti za usvajanje. Čula sam za slučajeve da su u nekim hraniteljskim porodicama, kada je hraniteljka više od 45 godina starija od deteta koje je kod nje na hraniteljstvu a koje želi da usvoji – hraniteljkina punoletna deca su se prijavljivala da postanu usvojitelji, ali su tada CSR cenili da li su oni u braku ili ne i slično. Šta je bio epilog ne znam.

    Mislim da sam u nekom časopisu posvećenom hraniteljstvu čitala o mladiću koga su skoro pred punoletstvo usvojili hranitelji kod kojih je dugo bio a koji su u medjuvremenu prošli propisanu proceduru i dobili opštu podobnost za usvojenje.

    Možda da se interesujete i u Centru za hraniteljstvo Beograd, ul Radoslava Grujića ili na web site NVO Familia, možda će imati neki koristan savet za vaš slučaj.

    Sve najbolje!

    Liked by 1 person

  10. Znatizeljna kaže:

    Hvala vam svima puno na odgovorima i savetima, puno mi znaci, znam da me bar neko ‘poslusa’ i da sa nekim, ko ima vise iskustva, mogu da ‘pricam’. Ovih dana, nazalost, nisam sposobna ni za sta drugo samo da gledam i citam o ovom. Mozda me neki ne razumeju ili osudjuju, tj. ne dele moje misljenje, ali da ga vidite koliko je srecan kod nas i koliko je to malo slatko stvorenje, bilo bi vam jasno zasto sam se toliko posvetila ovom i zasto necu do kraja odustati, ni ja a ni moja porodica. Borimo se i boricemo se do kraja, nadam se da ce se uskoro nesto lepo desiti. Hvala svima jos jednom.

    Liked by 1 person

  11. N8nica kaže:

    Interesuje me da li je iko uspeo da usvoji bebu od tri meseca,znam da ne moze mladje? Nemojte me svatiti pogresno,obozavam decu i 15 god se borim da postanem majka. Zelim da prodjem kroz sve cari roditeljstva,pelene,krevetici,kolica,flasice,prvi zubici,temperatura i dobro i lose…. 😦

    Sviđa mi se

  12. simona32 kaže:

    Ninice,
    dobro došla na blog.

    Najmanji uzrast za koji ja znam da je neko usvojio je devet ipo meseci. Nina koja ponekad piše na blogu je usvojila ćerku tog uzrasta.

    Opet moram da kažem da je za usvajanje bar po meni bitno oslobadjati se vezanosti za biološko roditeljstvo. Čak i kada se usvoje deca odmah posle porodjaja u SAD to je svejedno usvajanje a ne biološko roditeljstvo. Sa jedne strane je normalno da želimo da budemo što duže u životima naše dece. Sa druge strane ako prihvatamo sebe kao usvojene roditelje naša priča počinje onda kada počinje.

    Ja obožavam bebeći period kod dece. A moje dete imalo je tri godine i devet meseci kad je usvojeno. Naravno da bih na nekom nivou volela da je moglo da predje iz ruku njegove biološke majke u moje prvenstveno zbog njega jer tada ne bi prošao dom i hraniteljsku porodicu. I nama bi bilo lakše da sami stvaramo obrasce a ne da menjamo nešto što je već stvoreno, da imamo dugu adaptaciju, a sigurno bi uživali i u tom delu detinjstva. Ali to je naš put, sudbina, kako god to zvali, da je trebalo da se desi ranije desilo bi se. Ja se ne osećam ni malo nesrećno iz mog ugla što sam preskočila taj bebeći period, imamo toliko prvih stvari koje smo doživeli zajedno, toliko ćemo stvari doživeti. Srećna sam zbog njih. Takodje menjati već usvojene obrasce, boriti se sa nasledjenim u kome ne prepoznajemo naše pretkinje i pretke je teži zadatak. Ali teški zadaci kada se prodju stvaraju jedno zadovoljstvo i povezanost izmedju nas i deteta, odnos saputnika i sapatnika, pored roditeljskog i dečijeg kako ja volim da kažem. To je specifičnost usvajanja i takodje uživam u tome (kao što pretpostavljam da biološki roditelji uživaju u onome što čini njihov odnos u kome su povezani i krvlju i odgajanjem od rodjenja).

    Liked by 1 person

  13. simona32 kaže:

    Setih se da je jedna moja draga prijateljica usvojila dete sa šest meseci. Eto koliko je meni bitno da bude što ranije kad sam čak i to zaboravila iako se često čujemo. U svakom slučaju mislim da je to definitivno najranije što sam ja čula da je dete usvojeno.

    Sviđa mi se

  14. Maja kaže:

    pitanje: Kako mogu da se odreknem usvojitelja i da mi se njegovo ime ne nalazi više po dokumentima ? Jer zaista imam razloga za to .

    Sviđa mi se

    • Daca kaže:

      Naš pravni sistem ne poznaje takav postupak, s obzirom da ste punoletni i poslovno sposobni, odricanje bi predstavljalo pravnu besmislicu ( jer roditelji nemaju dužnost vašeg izdržavanja ), tako da zakonski ne bi imalo nikakvog efekta, da tako nešto postoji. Eventualno što možete menjati je ime i prezime, ali to ne bi ništa konkretno značilo za datu stvar u pravnom pogledu.Takođe ni samo usvojenje se ne može raskinuti.

      Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: