Usvajanje

Pismo usvojenoj devojčici

Pismo mojoj posvojenoj curici: Želim da znaš ovih par stvari

„Nikad nisam znala da se dijete može toliko bojati, nikad nisam vidjela tako malo dijete koje se prestalo boriti. Prošli su dani prije nego si se mogla nasmiješiti…“

 

   Petak, 18.11.2016. u 11:49

Jamie C. blogerica je na blogu Foster The Family, majka dvoje biološke djece, gotovo sigurno posvajateljica još dvoje (čekaju konačne papire) i kratkoročna udomiteljica djece u potrebi. Svoj život posvetila je brizi za djecu i ovim blogom želi pružiti podršku svima koji žele posvajati.

S djevojčicom, za koju još čeka konačne papire, proslavila je njezinu dvogodišnjicu dolaska u njihov dom. Tom prilikom napisala joj je dirljivo pismo. Prenosimo ga u cijelosti.

„Mojoj predivnoj djevojčici: 

Danas su dvije godine otkako si ušla u naš dom i našu obitelj. Za par tjedana proslavit ćemo tvoj rođendan, za par mjeseci finalizirat će se i posvajanje, ali ovaj datum uvijek će imati posebno mjesto u mom srcu. 

Majke uvijek pričaju o trenutku kada su prvi put vidjele svoju bebu i o posebnoj vezi koju dijele s djetetom koje ih je i učinilo „mamom“. Pa, ovo je trenutak koji ja dijelim s tobom kao mojim prvim posvojenim djetetom. Volim te zbog onoga što jesi, ali također te volim zbog onoga što si mi dala. Učinila si me posvajateljicom. Zbog tebe, koja si to učinila tako laganim, posvojila sam opet i opet. 

Kada si došla u naš dom, ni ti ni mi nismo znali što možemo očekivati. Bili smo si „prvi“. Nikad nisi poznavala drugu majku i ja nikad nisam brinula za dijete koje nisam nosila. 

Nikad nisam znala da se dijete može toliko bojati, nikad nisam vidjela tako malo dijete koje se prestalo boriti. Prošli su dani prije nego si se mogla nasmiješiti. Tvoje vodene oči i čvrsto stisnute usne u polovični smješak sve su što vidim kada se sjetim tvojih prvih dana s nama. Prošli su dani prije nego sam saznala da ti možeš puzati.

Sjedila si zalijepljena za jednu točku, pokušavajući shvatiti novo okruženje oko sebe. Uskoro ću saznati o svim stvarima koje si trebala raditi, a nisi mogla i zajedno ćemo raditi da ih ostvarimo. Tijekom prve godine u našem domu, postigla si toliko puno toga.

Svakih par mjeseci u protekle dvije godine, divila sam se osobi koja si postajala i koliko si se razvila. Gledala sam kako prevladavaš svoje strahove i nesigurnosti, kako prilaziš ljudima, kako napreduješ i rasteš. Stalno mislim da si „došla“ samo kako bi vidjela što sve možeš. Konstantno si me oduševljavala. 

Prije par mjeseci sudac je oduzeo tvojoj biološkoj majci prava i tada si je posljednji put posjetila, i pozdravila se s njom. Plakala sam radi tebe i tvoje majke i gubitka koji se dogodio, i potom obrisala suze i zaključila da će se život nastaviti kao i do sada. Ali nije. 

Razvijala si se polako proteklih mjeseci i godina i gledala sam kako postaješ drugačije dijete svaki tjedan. U vrlo kratkom vremenu vidjela sam ostatke zanemarivanja iz tvoje prošlosti kako nestaju, a bojala sam se da će te pratiti zauvijek. U vrlo kratkom vremenu postala si netko tko nikad nisam očekivala da ćeš postati. 

Slavila sam sve ovo, slavila tebe, i prije tjedan dana, dogodilo se. 

Popela si se u moje krilo, poljubila me i rekla mi da me voliš. Nikad to nisi prije učinila. Nikad prije nije ti to bilo ugodno činiti, a ja nisam htjela da ti bude neugodno. Ali ti si to napokon napravila. Poljubila sam i ja tebe i ponovila riječi, kao i puno puta prije toga. Ali ovaj put, oči su mi bile pune suza. 

Zato, na ovu godišnjicu, kao i na svaki drugi dan, želim da znaš par stvari. U mom krilu uvijek će biti mjesta za tebe. Uvijek ću čuvati poljubac za tebe.

I uvijek, uvijek ću te voljeti. 

Voli te mama“

Preuzeto sa:

http://www.24sata.hr/lifestyle/pismo-mojoj-posvojenoj-curici-zelim-da-znas-ovih-par-stvari-499672

 

Foto: Fosterthefamilyblog

Selo Miloševac -selo hranitelja

HRANITELjI U SRBIJI: Podigli 5.000 napuštene dece

„Novosti“ na licu mesta u Miloševcu kod Velike Plane, gde je pre 85 godina započelo hraniteljstvo u Srbiji (1). Mnogi su stigli kao bebe, lišeni roditeljske topline, a otišli iz sela kao stasali ljudi

MILA moja, jedina majko. Pišem ti ovog jutra, kratko, dok čekam da mi na podoj donesu moga malenog sina. Sinoć sam ga rodila, zdravog i lepog kao san. Ti si prva s kojom želim da podelim radost, jer da nije bilo tebe, ne bi, možda, bilo ni mene. Ni, ove, moje sreće. I da znaš, zvaće se Branko. Po tebi, jedina moja. I da znaš da tek sad znam kolika je ljubav majke prema detetu. Ali, tek sad ne znam zašto su mene rodili i ostavili, a ti me, malenu i nepoznatu, povila svojim krilom. Negovala i podizala da postanem ovo što jesam. Napisala bih i njima, roditeljima, pismo… Kako, kad ih ne poznajem? U ovim trenucima samo tvoje lice, roditeljsko, prepoznajem.

Ovo pismo je adresirano na Miloševac, selo nadomak Velike Plane, mesto najlepše priče o ljubavi i humanosti prema mališanima lišenim roditeljske brige i topline, ostavljenim na staranje ovdašnjim, miloševačkim porodicama. Upućeno je Branki Filipović, hraniteljici koja je za više od pola veka u svoj dom primila i pridigla najmanje pedesetoro dece.

I nije ovo pismo jedino koje je stiglo u maleno pomoravsko selo dobrih i plemenitih domaćina pod čijom su hraniteljskom rukom deca tuđe nebrige i zaborava, postala „to što jesu“. Ljudi koji ne zaboravljaju, zahvalni na toplini koju pamte, a svesni da toplo krilo nije krilo njihove biološke majke.

– Nema dana kada u Miloševac ne stignu poruke, pisma, fotografije od naših štićenika, koji su nadrasli tugu i prebrodili vreme, i skućili se, kako u Srbiji, tako i širom sveta – kaže nam Milica Lukić Momirović, v. d. direktora Centra za porodični smeštaj i usvojenje Miloševac. – Stižu poruke, potresne, stižu pisma u kojima nas obaveštavaju da su postali roditelji, neki čak deke i bake. Mlađi nas detaljno obaveštavaju da su našli posao, da u svojim kućama čuvaju fotografije, poneki detalj koji su poneli iz Miloševca… Pre pet dana stiglo je pismo iz Kanade od naše štićenice Albanke, sa Kosova. To su priče prepune ljubavi i zahvalnosti, koje uzvraćaju svojim hraniteljicama.

Milica kaže da je sve to deo trajanja Miloševca, a za zaposlene u centru putokaz da istraju u davno započetoj priči zaštite dece čije se detinjstvo zasniva izvan biološke porodice i rodnog doma.
Milica Lukić Momirović

A priča je počela davne, 1931. godine. Tada je Miloševac, a današnji Centar za porodični smeštaj i usvojenje, bio prva dečja kolonija osnovana „radi obezbeđenja organizovane socijalno-zdravstvene zaštite dece bez roditeljskog staranja“. Među prvim štićenicima bila je upravo Branka Filipović, u Upisnoj knjizi ubeležena pod brojem 21.

Od tada do danas, Miloševac je prihvatio i odnegovao više od 5.000 dece. Od tada do ovog jubileja, skromno obeleženih 85 godina trajanja, u knjizi plemenitosti i dobrote gotovo da nema miloševačke porodice koja se tu nije upisala. U monografiji „U susret životu“, objavljene su fotografije 120 hraniteljica ovog malenog sela. One su tradiciju brige o tuđoj, zaboravljenoj deci prenele na svoje porodice, na decu, na unuke.

Iz ove monografije prenosimo: „To je Miloševac, pomoravsko selo velikog srca kojem duguju sećanje i najveću zahvalnost deca, koja bi, kada bi se ponovo okupila, sačinila još jedno veliko selo – novi Miloševac“.

Deca koja su nekada bila u hraniteljskim porodicama

– Nije svako mogao da bude hranitelj – kažu nam u Centru Miloševac.

– Biti hranitelj, bila je velika čast. Kuća kojoj su poverena deca, po svemu je bila uzor u selu. Podrazumevalo se da su to bile domaćinske kuće, u kojima se znao red, ali koje su pre svega odisale ljubavlju prema deci koja nisu odvajana od rođene. I, kojima je, od svega na svetu, ljubav najpotrebnija kao sigurnost za dalji korak u budućnost.

Prepliću se uspomene, sudbine dece i sudbine njihovih novih porodica. Slušamo najlepše priče: mnogi štićenici, stigli davnih godina u Miloševac, kao bebe, ostali su ovde, hranitelji su ih školovali, ispraćali u vojsku, ženili i udavali. Ta tradicija, duga osam i po decenija, ukršta se i danas u Miloševcu. Putevi dece, prihvaćene kao rođene, i putevi njihovih hranitelja.

U arhivi Kolonije, potom Centra, bezbroj je fotografija, pisama, posveta. „Novosti“ će u narednim izdanjima našeg lista izdvojiti i neke objaviti kao pojedinačne, sudbinske priče.

LjUBAV KAKVE NEMA

U 120 hraniteljskih porodica u Miloševcu je danas 184 dece iz svih krajeva Srbije – upućuje v. d. direktora Centra za porodični smeštaj i usvajanje Milica Lukić Momirović.

– I ove porodice, poput onih koje su misiju započele pre osam i po decenija, nastavljaju da ispisuju najlepšu lekciju humanosti i ljubavi, jedinstvenu u svetu.

BISER PLEMENITE MISIJE

PRVI dani Kolonije: iz sirotišta u Beogradu u Miloševac je 1931. upućeno najpre sedmoro mališana da se ovde oporave od tuge i bolesti. Uz svoju decu, dobri i plemeniti domaćini su ih prihvatili, ne sluteći da će ovde i ostati. Ali, govorili su: „Kad ima za jedan tanjir, biće i za dva“. Ubrzo je iz Beograda stigao poziv da Miloševac prihvati novi, dečji transport. Pa, opet novi… Pa opet… tako je počelo hraniteljstvo Miloševca, bisera plemenite misije, kakve, možda, ima na planeti, ali nigde nema da toliko dugo i neprekidno traje.

link http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:613555-Podigli-5000-napustene-dece#.V3ybMAde9li.facebook

9. novembar – svetski dan usvajanja!

Danas je svetski dan usvajanja – 9. novembar!

SRECNO svima – deci, roditeljima, familijama i buducim roditeljima!

Udruženje Adopta iz Hrvatske je na svojoj FB strani postavilo lep video snimak 3 mlade devojke, pa pogledajte kada stignete.

https://www.facebook.com/adoptahr/?pnref=story

Ziveli! Very Happy Very Happy Very Happy

Jelenino iskustvo na putu ka opštoj podobnosti za usvajanje deteta

Kao „samica“ pristupila sam procesu usvojenja sa velikom skepsom ne ocekujuci da cu lako ili brzo moci da usvojim dete, ako uopste ikad i dodje do toga. Dakle, moja ocekivanja su bila vrlo niska. Znam gde zivim. Bar sam tako mislila. Kao i uvek, stvarnost me opet demantovala. Nisam dobila opstu podobnost. Uprkos svim uveravanjima … Nastavite sa čitanjem

Incident u školi roditeljstva

Današnja škola roditeljstva nije bila baš najprijatnije iskustvo. No iz svega se može nešto naučiti pa i iz neprijatnih situacija. I ranije se dešavalo da ljudi shvataju naš boravak tamo na meni problematičan način ali nekako sam ja to uspevala da izbalansiram. Možda danas ja nisam bila dovoljno trpeljiva ili je osoba o kojoj je … Nastavite sa čitanjem

Dečak ostavljen ispred porodilišta u torbi

SREĆKO, ZA SREĆU: Dečak ostavljen ispred „Betanije“ miljenik sestara

O tek rođenom dečačiću pronađenom u torbi blizu „Betanije“ brine osoblje Dečje bolnice. Novorođenče će biti smešteno u prihvatilište ili u hraniteljsku porodicu

 – Neka mu život bude u znaku imena – poželeli su od srca medicinari, ganuti sudbinom malenog, bespomoćnog bića, koji se od trenutka kada je ugledao svet, suočio sa nedaćama.

Odmah je postao miljenik svih, a briga i pažnja mu ne manjkaju. Umesto u majčinom, prve dane života provodi u naručju osoblja bolnice, koje danonoćno bdi nad njim.

– Beba je, što je najvažnije, dobro i stanje joj je stabilno – potvrdio je za naš list Dušan Vuković, portparol Dečje bolnice. – Nalazi se na odeljenju neonatologije i ima svu potrebnu negu.

Sudbina ostavljenog mališana potresla je mnoge Novosađane, a neki od njih su izrazili želju da ga posete u bolnici. Interesuju se kako je, ali osim medicinskog osoblja, niko drugi ne može da ga viđa. To nije dopušteno ni Novosađanki Slavici Fejsa, koja je u petak pre podne, prolazeći kroz dvorište „Betanije“, pronašla torbu u kojoj se nalazilo ostavljeno novorođenče.

Slovo zakona kaže da Srećka mogu posetiti samo roditelji ili staratelji. S obzirom na to da u bebinom slučaju, roditelji nisu poznati, o njemu će se starati Centar za socijalni rad, u kome kažu da su osigurali bezbednost novorođenčeta, čim ih je o tome obavestila Klinika za ginekologiju i akušerstvo.

U CSR navode da kada od Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine dobiju obaveštenje da dete može da napusti Dečju bolnicu, zbrinuće ga u prihvatilište za decu „Sigurne kuće“ ili neku hraniteljsku porodicu.

Iako imaju pravo, kao organ starateljstva, još nisu pokrenuli postupak za određivanje ličnog imena mališanu, nazvanom Srećko!


OSTAVLjENE BEBE

U PROTEKLIH pet godina 40 majki je posle porođaja ostavilo bebe u „Betaniji“.

Žene, po rečima dr Aleksandre Ančić, psihologa Klinike za ginekologiju i akušerstvo, posle porođaja u većini slučajeva odbijaju kontakt sa detetom, jer nemaju uslove za odgovarajuću brigu i negu. Prema statističkim podacima, od 16 devojaka, koje nisu prihvatile svoje bebe, njih 40 odsto je uzrasta od 19 do 24 godine, a nešto više od 17 odsto ih je od 14 do 18 godina. Sedam porodilja je uzrasta od 25 do 30 i starijih od 38 godina, dok su njih tri od 31 do 37 godina.

Link

„Trejsi Biker“ i „En iz Grin Gejblsa“

Knjige o Trejsi i En našla sam na spisku najpopularnijih pedeset dečijih knjiga. Tako da ih možete čitati i ukoliko vaša deca nisu usvojena. Ali za naše mališane će imati poseban značaj. I mislim da se mogu čitati nešto ranije nego što je to slučaj sa ostalom decom. Upravo zato što situacije iz knjiga predstavljaju … Nastavite sa čitanjem

(Ne)ličenje

Sinoć sam čitala jedan članak koji me je podstakao na razna razmišljanja a jedno od njih je i tema ličenja. Članak je pisala usvojena majka o reunionu njene ćerke. Ona je tokom vaspitanja bila otvorena oko usvajanja sa ćerkom, takode i oko planova za reunion jednog dana. U medjuvremenu je dosta čitala, pisala o usvajanju, … Nastavite sa čitanjem

Ne reći detetu da je usvojeno???

Danas sam se više puta uznemirila jer sam naišla na objave ljudi koji propagiraju da se ne govori deci o usvajanju… Taman se smirim kad naidjem na sledeću. Da li je to moguće u današnje vreme? Mi svi u školama roditeljstva dobijemo savet da uvek deci kažemo da su usvojena. U Srbiji ne postoji zakon … Nastavite sa čitanjem

Uspeh usvojenih

Skoro sam čitala dva teksta na ovu temu. Prvi nisam sačuvala ali ako ga pronadjem opet staviću link. Iako me je sam tekst potresao nisam u to vreme mislila da mogu da pišem temu o tome. Naime odrasla usvojena osoba pisala je o svom stavu da je protiv biološke i usvojene dece u istoj porodici. … Nastavite sa čitanjem

%d bloggers like this: